Delo

М И Л 0 Р д 59 Па шта то значи? — упита — Шта је Милорд? Чиновник неки, шта ли ? Милордима се зову велика господа енглеска. А мене су назвали милордом с тога што сам ја, ваљда, тип великога енглескога господина. Аха! То је као да су те назвали кнезом или графом. Па тако, само још боље, јер енглеска велика господа имају највише отмености и, како да кажем, највише шика од све велике господе на свету. Највише шика ! Гле, молим те, какви су ти Енглези! Све друге народе претекли! Тебе су онда назвали милордом зато што имаш највише шика? Ла ћу вам, мамице, испричати како је то било — рече тазе створени онвилски лорд. Причај, Рајкане, причај. Само потанко, све како је било. Ви’те, мамице, играли смо јуче карата, ја, ,1оза Морски Еђа Кољицки и Теос Ташкјевич... онај, знате мама, што служи у начелству и угледа се на мене. Ја начиним извезен капут. а и он начини таки исти; ја купим од Јозе два сетера, а он од некуд нађе макар једнога... Смешан деран, али врло честит. Дакле, играмо ми карата, најпре преферанса, иа после случајно окренемо конгена... знате, мама, на десно и на лево. Ја сам био расположен за игру и почео сам да играм на велико. Али моја cpeha није била расположена. Само што метнем на неку карту десет или двадесет пет рубаља — изгубим. Изгубио сам тако двеста рубаља. Но, велим, дама пик или црномањаста увек ме је волела. Изгубим! Јоза, који је држао банку, гледа у мене а ја ништа, као да и није мој новац. Дама каро или нежиа плавојка! Au rebours! Изгубим! — Јоза ме гледа. А ја ништа ни обрвом нисам мрднуо. Ташкјевич стоји поред мене па и он губи, али чим изгуби он викне: Исусе, Марија! или : Нека ђаво носи ! Бацака се мршти и цепа карте од љутине. Јоза га погледа па прошапута: quel mauvais genre! Ја то чух па велим: почекај-дер, показаћу ти каки ја bon genre умем бити. Нисам ја Ташкјевич! Дама треф или сетна смеђа! Вабанк с улогом! велим ја. Изгубим. Извадим новчаник и метнем пред Јозу осам стотина педесет рубаља. Он ме гледа — а ја ништа. Запевушим: „Видех једанпут и љубим већ...“ Одем од стола па на огледало. Онда и Јоза устаде, приђе к мени и потапша ме по рамену. Но рече, прави си Енглез! Затим упита Еђу Колшцкога : је ли да