Delo

М И Л 0 Р д 65 Преручујући чај из чаше у велику порцеланску тацну, Дирковица опет загшта : — Што сте данас дошли тако доцкан? Забавио сам се с мојим дечацима — одговори веселије старац — а после сам почео да читам једну кшигу, и тако се задржах. Нс бих данас ни дошао, да није старе навике да свако вече проћаскам са вама. — Како вам се не досади целога века учити децу? рече Дирковица. Одао сам се томе од ране младости — одговори он тај ћу завет испуњавати док не умрем. Дирковица се, са тацном пуном чаја, загледа у старца, као да га први пут види. Мало после рече: Ма да сте ми често то причали и објашњавали, ипак ја никако не могу да разумем како сте ви, богати и племић, могли да изберете такав живот... Сећам се кад сте дошли у нашу околину, у сеоску школу. Били сте млади, имућни, и учени ваљда, а настанили сте се Meljy сељаке, да им учите децу. И тамо сте остали докле год сте могли, а кад се већ није могло дошли сте у варош, и опет учите варошку децу... Еј, господине Анджеју, ви сте или светац или, с опроштењем, лудак... Ренпски се опет несмеја, махну руком и одговори: Нити сам светац нити лудак, но човек, и имам у себн људске мисли, жеље и осећања. Кад сам био млад имао сам другове као што сам био и сам. Сви смо били нлемићи, имућни и са нешто мало науке у глави. А кад је дошло време да пођемо у свет, запитали смо се: шта ћемо у свету радити ? А потом: шта је у свету најпотребније да се уради? И разишли смо се по домовини, да испунимо своју дужност. Такав је онда био дух времена, такве су жеље и амбиције расле у срцу омладине. Заветовали смо се на љубав према човечанству које пати, и на строгост према себи. Строгост и чистоту! Једни су свој завет одржали до смрти, други су га кршили раније или доцније; али ја вам кажем да су чак и они, који су га прекршили због слабости човечије природе, били срећни, јер су бар једном у животу имали у своме срцу Бога, и бар једном је пред њима блистало сунце великога циља. Говорећи ово, старац се загреја и одушеви. Он се исправи и очи му ватрено синуше испод седих обрва. Дело, књ 6.3 о