Delo

68 Д Е Л 0 Певала би можда још, али се ЈБудвиса, пробуђена њеном песмом, исправи на клупи па, трљајући сањиве очи, страшно пискавим дискантом изненада запева: — Лаку ноћ, Исусе! На милости 'iBojoj... Ренпски, који се дубоко загледао у модре пламенчиће ватрине, задрхта као иза сна пробуђен. Дирковица се насмеја гласно и весело. Ето — повика — Лзудвиса ми и нехотице дала наук. Ја овде с вама ћаскам и певам сватовне песме, а већ је доцкан и увелико време захвалити Богу за прошли дан... а још и овако срећан дан... видела сам мога Рајмунда... Устаде са столице, па пљесну рукама: О, Мајко Божја! — повика — целе вечери гори стеаринска свећа, а мени ни на крај памети да је угасим! То је од радости што сте видели сина — прогунђа Ренпски, спремајући се да иде и палећи свећу у фењеру. И јесам се од радости бвако заборавила. Стеаринска свећа кошта петнаест грошића (0.80 дин.), и мој би кнез имао за то неколико цигара, или би додао још мало па купио колача некој девојци. Ренпски, који је већ био близу врата, обазре се, одмери жену чудним погледом и, рекавши : лаку ноћ, изиђе. Дирковица каза Људвиси да спава, она угаси ватру и, са комадићем лојане свеће идући у суседну собу, стаде да чита молитве Богородици. Кад год је требало изговориги: моли се за нас, она је сасвим несвесно говорила: моли се за њега! Хтела би да се придржава текста, али је уста нису слушала. — У соби се слаба светлост онога комадића лојанице угаси врло брзо, али је у тами још дуго понизан и молећив глас шапутао и уздисао : Куло од биљура, моли се за њега! Звездо јутарња, моли се за њега ! Капијо небеска, моли се за њега! (Наставиће се) С ПОЉСКОГА ПРЕВЕО Лазар Р. Кнежевић.