Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЛА ЛЕЗИКА 77 која се назива м а л а ј с к о - п о л и н е з и с к а. У овој групи језика разликују се три гране: Кправа малајска на полуострву Малаки, на најближим великим осгрвима, на Филипинским и Ладронским острвима ; 2. полинезиска, којом говоре уроНеници Полинезије, Новог Зеланда и Мадагаскара, и 3. меланезиска, којој припадају језици Меланезије (острва Фиџи и друга острва на североистоку од Аустралије). Ове гране се деле на читав низ наречја, а племена, која говоре меланезиским наречјима, разликују се од чисте малајске расе. Меланезијанци чине мешавину малајске расе са племеном Папуа. Језици папуанске расе налазе се на неким аустралиским острвима, једним делом на Борнеу и Филипинским острвима, и још су мало испитани; ови језици јако су страдали од Малајаца, који су их нешто истребили а нешто потисли у забачене крајеве и раздвоЈили их једне од других. На аустралиском копну говоре се језици аустралиске расе, од којих као да су сродни међу собом неколико познатијих језика на јужном делу копна. У Америци, осем разних језика, који су се раширили после њена проналаска, сусрећемо се с језицима, који припадају урођеничкој америчкој раси, и са језицима становника поларне Америке. Амерички језици у ужем смислу овога израза, тј. језици урођеника америчке расе, мало су испитани и сроднички односи међу њима још нису потпуно утврђени. Многи од њих показују у граматичком склопу неку особеност, о којој ћу говорити доцније при прегледу морфолошке класификације језика. Језици становника поларне Америке (на пр. Ескимоса и Алеута) такође су мало испитани, и још се не може рећи ништа одређено о местуг које они заузимају у генеалошкој класификацији језика. Опште напомене. Напред смо у кратком прегледу изнели више или мање утврђене факте и највероватније хипотезе о генеалошкој класификацији језика. Може се узети, да ће наука стално чини напретке у утврђивању генеалошке везе међу појединим језицима, — где се та веза уопште може утврдити. Али много језика већ не живи више а после себе нису оставили никаквих трагова, те због тога одређивање генеалошких веза увек ће наилазити на несавладњиве нрепреке у том погледу. На тај начин сама природа нашега материјала одређује границе науци у изучавању генеалошких односа међу језицима. Према том ми и у будућности не можемо очекивати одговора на питање, да