Delo

78 Д Е Л О ли су сви језици постали од једнога заједничког прајезика или је таквих прајезика било неколико. Друга принципска тешкоћа је у овом: ако нам и пође за руком довести прајезике појединих језичких породица и група језичких породица на неколико још првобитнијих прајезика, то ћемо, уколико будемо добили старије прајезике, утолико мање бити у могућности, да одредимо, да ли међусобна сличност уопште малога броја речи код ових најстаријих прајезика1 долази отуда, што су они сродни по постанку или се ова сличност објашњава општим сличностима у психичкој п физичкој организацији човечанства. Ствар је у том, што је људски језик на најстаријем ступњу свога развитка био врло мало сложен и морао владати врло ограниченом количином речи са врло широким значењем. На тај начин и ово нам не допушта доћи до решења горе поменутих питања, која због тога и не улазе у област научнога изучавања језика: наука о језику не може се упуштати у њихово решавање и за научно изучавање језика питање је не о том, да ли су сви језици постали од једнога језика, већ о том, како је уопште на земљи поникао језик од речи. Однос ГЕНЕАЛОШКЕ КЛАСИФИКАЦИЈе ЈЕЗИКА ПРЕМА КЛАСИФИКАцији људских раса по анатомским знацима. Језик, као што је познато, не спада у стална обележја појединих раса и не стоји у сталној вези са оним анатомским одликама, на основи којих се антропологија труди дати класификацију људских раса, и ако jo] то не испада потпуно за руком, јер међу разним физичким одликама код човека нема стално утврђенога односа зависности. Свакојако подела језика на неке групе не сме се бркати или чак и индентификовати са одређивањем припадања некога народа или неких народа једној или другој већој или мањој етничкој групи. Језик, као моћно оруђе културнога развића и општења, предаје се од једнога племена другоме, а према погодбама под код којим постаје њихово заједничко живљење. Нека се, на пример, помисли на ширење латинског језика, који је потиснуо читав низ сродних и несродних језика, или на повећавање територије великорускога језика на рачун финских и других је1 Разуме се, да што даље уназад иде наука при одређивању најстаријих ступања у развитку језика, утолико мање материјала има на расположењу. Ово долази од особина нрвобитнијих језика, а унеколико и сд тога, што се општа имаовина, наслеђена оо једнога или другог прајезика, губн у неком степену код његових потомака, замењује позајмицама и новим творбама итд.