Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ЈЕЗИКА 79 зика. И само распростирање индоевронскога језика ишло је, без сумње, путем асимилације и других облика мешања „Индоевронљана“ тј. носилаца једнога или другога представника наше језичке породице са разним урођеницима; трагови од тога сачувани су у великој разноврсности типова народности, које су по језику „индоевропске.“ Није свагда, разуме се, при етничким сукобима остајао на површини језик победилаца: осем материјалне снаге имају на свршетак борбе утицаја и различност у ступњу културности и друге још погодбе; упоредите, на пример брзу асимилацију германских завојевача у романизованим земљама, у којима.је владала висока културност; упоредите такође брзо ширење арабљанскога језика, које се добрим делом објашњава верским фанатизмом и одушевљењем Арабљана. Аналошких појава било је без сумње и на самим примитивним ступњима културнога развитка, и само ово мора нам препоручити обазривост наспрам тога, да се из сродства језика изводи и сродство у антрополошком погледу код самих оних народа, који говоре тим језицима, што је веома популарно у неким круговима. Али могло би се учинити, као да језик с већим правом може играти улогу критерија при одређивању припадања неке индивидуе или њихових група једној или другој народности, као културном а не антрополошком типу; ну и овде, због сложености културних односа и веза, а нарочито у ново доба, ово обележје нема апсолутнога значења. На пример, савремени нровансалци по целој својој култури несумњиво су Французи, и ако се по језику разликују од севераца. Французи су и Бретањци, који се у домаћем саобраћају служе келтским језиком, наслеђеним из старине. Инглези, по језику Германци, представљају особити културни тип, различан од Немаца. Такав је исти однос између Холанђана и њихових суседа на истоку, Немаца. Дакле, при одређивању генеалошке класификациције језика наука о језику има посла само с језиком, и због тога ресултати, који се њоме добију, не смеју се ни свесно ни несвесно употребити у оном правцу, којим не иду њени путови. Неке библиографско напомене дате су у самом тексту. Кратак нреглед језика на сродничким односима, уколико су они познати, даје мала кљига: Finck, Die Sprachstamme des Erdkreises, Лајпциг 1909. (Чине № 267 збпрке „Aus Natur und Geisteswelt“, коју издаје Тајбнер)’. 11 B. наш прнказ у „Делу“, св. за април 1911. године, стр. 143. Преводилац.