Delo

80 Д Е Л О Б. МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА. Од генеалошке класификације језика треба разликовати тако звану морфолошку класификацију. На основи сличности и различности језика у погледу творбе облика појединих речи имамо класификацију, која се назива морфолошка класификација језика, јер се морфологијом зове део граматике, који изучава облике појединих речи. У морфолошкој класификацији језика разликују се: 1. Аглутинативни језици: овај назив долази од латинске речи gluten „лепак“, glutinare „лепити“. Овде се облици појединих речи праве афиксима, при чем је основа као слепљена са афиксом, јер основа и афикс остају овде по значењу увек засебни делови речи у обиму облика речи. Ако при том као формално обележје наступи промена гласова у основи, она овде није неизоставна погодба за прављење облика речи; ако овде наступи та формална промена једнога дела гласовног састава основе, то она прави облике различне од оних, који се праве афиксима. Већина језичких породица, које имају облике потпуних појединих речи, припадају аглутинативним језицима. За објашњење реченога о прављењу облика речи код аглу тинативних језика довољно је навести примере из турског језика: ev значи „кућа“, суфикс за аблатив je-den, суфикс за плурал-Јег; дакле evden је абл. синг., evlerden аблат. плур. 2. Флективн о-а глутинативни језици. Овде се облик. засебних речи прави и афиксима и флексијом основе. Разлика ове класе језика од аглутинативних у том је. што саме основе безусловно имају облике, који су направљени флексијом основе, а сличност је у том, што је однос између основе и афикса овде исти као и код аглутинативних језика. Овамо иду семитски језици. Обично се семитски језици називају просто флектитивнима, али флексија основе код ових језика није идентична са флексијом код индоевропских језика, који се такође називају флективнима. Због тога је неизоставно потребно издвојити семитске језике у особиту класу у морфолошкој класифакацији језика. Израз „флективно-аглутинативни језици", који је за ове језике употребио Фортунатов, потпуно је подесан, јер однос међу основом и и афиксом овде је исти као и код аглутинативних језика. Ономе, што се код наших језика зове корен речи, у семитским језицима одговара само костур речи од сугласника, јер самогласницима припада улога формалнога елемента; ако се, на пр.