Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЛА ЈЕЗИКА 81 упореди арабљанска реч qutala (q је врло задње, веларно к) „он јеубио“, qutila „он је био убијен", aqtala „он је заповедио убити“, qatl „убити“, qitl „непријатељ", qutl „смртни“, јасно је, да је значење обележја за „убијати" везано само за сугласнике q-t-l. 3. Трећу класу у морфолошкој класификацији чине индоевропски језици, чисто флективни језици. Овде имамо флексију основа у самим оним облицима, који се нраве афиксима, тако да основа и афикс чине овде међу собом такву везу по значењу, какве они немају код аглутинативних и флективно-аглутинативних језика. На пример, у грчком језику облик перфекта нрави се флексијом основе у вези са одређеним афиксима ()Ј),ота Аeui(o); да је грчки семитски језик, онда би било АеАоотол, /.i/.omsc итд. Тако дакле код флективних језика имамо и флексију основе и афиксе, али је однос међу њима други но код флективно-аглутинативних (семитских) језика. 4. На послетку, четврту класу чине језици, који немају никаквих облика појединих речи, тако звани коренски језици.Они се зову коренским зато, што коренима код других језика одговарају код ових језика поједине речи, које могу бити просте или непросте (тј. сложене). Овде нису могућни никакви облици засебних речи али за то могућни су облици спајања речиу спојевима од речи. Коренским језицима припада хинески језик и неки други језици југоисточне Азије, о којима сам говорио у генеалошкој класификацији језика. У пређашње време доста је било раширено мишљење, да генеалошка класификација језика, у којој би на првом месту стајали коренски језици, одговара појединим стадијама поступнога кретања у развићу језика; при том су флективни језици сматрани као најсавршенији тип. Али овакво представљање је ненаучно, јер познати нам коренски и аглутинативни језици несумњиво имају дугу историју и ни у ком случају не могу се сматрати као представници оне аглутинативне и коренске периоде, коју на основи неких разлога узимају као нрошлост индоевропскога прајезика. Напослетку, не сме се заборавити, да је потпуно самовољно мишљење, да су наши језици по свом rpaматичком склопу најсавршенији: сви језици врше свој задатак, и ако разним средствима у самом језику исказују однос међу предметима мишљења. ПPi-.liEO Милив. Ј. Поповић Лело, КЊ. 63 6