Delo

86 Д Е Л 0 изванредну моћ да прати и најмање покрете овог девичанског срца, и сажаљење, некорисно колико и болно, за све патње које је задавао овом срцу. Он још једном постави себи ово питање: „Је ли моја дужност да јој кажем да је више не волим?.Нерешљиво питање, јер оно садржи само два одговора: саможиву и свирепу бруталност, ако је човек прост, а ако је сложенији, кукавичлук Адолфов1, са његовом одвратном смешом саучешћа и неверства!... Младић стресе главом да би отерао незгодну мисао, и рече у себи, као што је то увек : „Видећемо доцније..." чиме су много џелата ове врсте продужили толико агонија. Затим се напреже да погледа око себе. Његови кораци беху га однели. без његова знања, у део предграђа Сен Жермен где је, док је био млађи, волео да се шета и, опијен читањем Балзакових doмана, ове опасне Илијаде сиротних плебејаца, да изазива, иза високих прозора, профиле какве војвоткиње де Ланже или де Мофрињез. Он се нађе у оној широкој и ћутљивој улици Барбеде-Жуј, која изгледа као већ спремљен оквир за какву велику госпођу нешто извештачене аристократије, због потпуног осуства дућана у приземљу њених кућа, због видљивог богаства неких њених кућа за једну породицу и због карактера, у пола паланачког, њених вртова ограђених зидом. Неизбежна асоцијација мисли одведе Ренеов спомен ка дому Комовљевих, и, готово у исто доба, мисао госпоственог стана кнегињиног пробуди у њему, по четврти пут данас, слику, све јаснију, Г-ђе Морен. Овог пута његова душа, уморна од невеселих узбуђења, које је пребродила, потону сасвим у ову слику место да је отера. Мислити на Г-ђу Морен, значило је заборавити Розалију, а нарочито растопити се у осећај јединствено сладак. После неколико тренутака ове интимне занесености, природно истрошење његове сањарије изазва младићу питање: „Кад ћу је видети поново?...“ Он се сети гласа и осмеха којима је проговорила ове речи : „У дане Опере пре ручка...“ У дане Опере? Овај великосветски шегрт није их чак ни знао. Кад похита на булевар Де-з-Енвалид, он осети детињско задовољство, детињско и несразмерно свом видљивим узроку, задовољство човека који ради у смислу својих најнесвеснијих жеља. Ту потражи објаву за вечерашње представе. Беше петак и та плаката објављивала је Хугеноте. Срце младићево поче 1 Адолф, главнн јунак у класичном роману истог имена од Бенжамена Констана, где је, до болне прецизностп, описана љубав између писца и Г-ђе Де Стаел (1816). Пр.