Delo

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД ПОВОДОМ ДВЕ КРИТИКЕ. Да сам ма у којој земљи лево од Дунава и Саве, ја не бих имао потребе да објашњавам своје уметничке намере и погледе на овај начин. Не бих имао потребе ни да се бринем о критичарима а нарочито о њихових грешкама. Из три разлога. Прво, тамо би било више стручнога знања и више уметничког поштења. Друго, тамо би се нашло много више моралне снаге код критичара и колега, те би били способни признати и онима, који не припадају њиховом „кругу“. Tpehe, музикално образовање је код публике на много већем ступњу те се неби могло ма шта писати. Као што сам се уверио, и то не једанпут, код нас нема од свега овога ни помена. Из тога разлога решио сам се да сам за себе интервенишем и пишем о својој музици поводом критика г. г. Милоја Милојевића у „Срп. Књ. Гласнику“ од 1 јуна и Јована Зорка у „Звезди“ од 15 маја ов. г. Критика г. Милојевића дели се на два дела по садржини. Први део служи г. Милојевићу као увод. У њему се он служи цита^има, по своме старом обичају. Овај увод је у форми критичко-историјског прегледа „Ораторијума", а у исто време он треба да покаже и спрему критичарову и то је изгледа у ствари био прави циљ г. Милојевићу. Овај увод потсећа ме на ону фразу, којом почињу своју причу они, у чије се причање мора мало веровати. Она гласи: „Нећете ми веровати" и почетак је свакој фанфаронади. И г. Милојевићев „увод“ није у ствари ништа друго до оно познато: „Нећете ми веровати“! Смелост којом г. Милојевић тврди нетачне ствари објашњавам на првом месту његовим врло непоузданим критичким знањем, уверењем у потпуно музикално незнање наше средине и невероватним уверењем у његово знање. Две главне замерке учинио ми је г. Милојевић. Прво, тврдио је, као и г. Зорко, да сам неоригиналан и да сам под Дело. књ. 64. 10