Delo

152 Д Е Л О таке, али не дуго. Он је собом носио велику љубав к слободи она се кроз његове брошуре јасно опажала. Зато што су оне биле његово искрено убеђење, Болије је у скоро био поштеђен напада. Увидело се какви разлози руководе младог исто ричара да не буде са људима „новог кола“ и његово је мишљење почело да буде радо слушано. Болије је, рекосмо, доста путовао по иностранству, нарочито Русији и Италији. У Русији је остао дуго времена и вратио се из ње с књигом која му је створила име: „Царство Царева и Руси“. У Италији је провео такође доста времена и резултат тога били су чланци о Талијанима. А. Л." Болије није се зауставио искључиво на историским истраживањима и ускоро је после тога прешао на питања социјолошко-политичка. Он постаје сарадник листова и часописа Revue des deux Mondes, Revue bleue, Figaro, Revue hebdomađaire (доцније), Journal des Debats и др. Чланци и расправе нагониле су Болије-а у нове дискусије. Он је радо прихватао јавне дискусије у Друштву Економиста, у Друштву Публициста и др. Држао је врло много предавања по разним друштвима и о разним темама. У то доба, 1881 године, Болије постаје професор Слободне Школе Политичких Наука у којој је остао до краја свога живота. У њој је он предавао историју Савремене Европе. Кад је 1906 године директор и оснивач Школе Емил Бутми умро, директор је школе постао Л. Болије. Идеје А. Л. Болије-а треба посматрати са неколико разних тачака. Као историчар он је оставио капитално дело Empire des Tzaresetles Russes. У њем> се у главном црта историја једне земље „богате у изворима и идејама, у људима и у напору“ која је још била скривена иностранству. А. Болије је увидео шта значи Русија и отишао је да сам на лицу места, у средини Царевог Царства, поцрпе материјал и покупи импресије. „Царство Царева“ није само историско дело, документовано историским подацима и фактима него и један албум портрет руских људи, песника и политичара, портрет њиховог „племенитог и новог и широког духа.“ „Царство Царева* је најбоље дело о Русији и Русима, које је изишло из пера једног странца. А. Л. Болије понео је собом у гроб заслугу, коју су му још за живота указивали сви Французи што је први, великим делом, открио