Delo

X Р 0 Н И К А 153 Француској велику вредност своје будуће савезнице. Кад је савез Француско-Руски закључен, „Царство Царева“ било је широм познато и Болије је био срећан што је за савез имао један део своје личне заслуге. То је Евген-Мелхиор де Вогие признао у својој књизи „Историски и литерарни погледи.“ „Он је (Болије) видео и предвидео, открио нам постепено и потпуно нову непознату земљу... Ако истина и правда нису узалудне речи, кад се буде писала историја открића Словенског Света указаће се том великом и проницавом духу Болијевом заслужно место у части.“ Као доктринарни политичар и демократа Болије заузима нарочито место. Рекосмо већ да је он противник нових радикално социјалистичких идеја, које почињу да се остварују под Трећом Републиком. Он је одлучан противник марксизма и социјалне демократије и ако није крајњи индивидуалист, као што му се то често подметало. Л. Болије је волео личност, личност јаку и снажну која ће да се развија сама. Тај подстрек који социјалистичка теорија даје индивидуи само умањује њену активност па тиме и прогрес друштва. На једном предавању о социјализму Болије своју мисао овако је формулисао : „Развијајте своју индивидуалну енергију; снажите своју личност радом и напором својим; браните се од робовања предрасудама ; будите људи слободни и одговорни, свесни слободе иодговорности ; будите васпитани, паметни, енергични, снажни; нека све то има за задатак да своја знања и своју памет и енергију ставите у службу другоме, у службу друштву, отаџбини, човечанству.“1 2 Он је био уверен да је човечанском прогресу први услов развијање јаких индивидуалитета без којих „се не може сазидати ништа ни велико ни солидно.“ Само развијањем снажне личности долази се до „култа енергије" који има да буде стимулус прогреса. Не треба тражити да се оствари Ничеов надчовек, „монструозни син гордости и будући владар над људима.“ „Највећи надљуди нису ни победиоци ни политичари, они који било пером било именом владају, него они који најбоље служе човечанству својом оданошћу и својим пожртвовањем. Више вреди један Венсен де Паула него Наполеон, више једна милосрдна сестра него један Бизмарк!"1 Anatole Leroy—Beaulieu: Jndividualisme et Socialisme (Rcvue Bleue, fevrier 1896, p. 195.) 2 op. cit. стр. 195.