Delo

154 Д Е Л 0 Индивидуализам Болијев није екстреман, што значи да не искључује узајамну акцију индивидуа. Он није противник „асоцијације.“ „Оно што усамљена индивидуа не може да учини, то треба да учини асоцијација; али, противно социјалистима, ми хоћемо асоцијацију слободну, спонтано груписање снага, а не обавезне синдикате, тј. принуду.111 Не искључујући дакле асо цијацију, Болијева личност треба да има развијену јаку моралну страну, да је свесна одговорности, способна за пожртвовање, да има узвишене аспирације. Целокупно радикално социјалистичко законодавство у Трећој Републици, које иде на то да се среством закона, помоћу државне интервенције, принудно снажи личност и покаже њена немоћност онда кад је усамљена, имало је у Лероа-Болију одлучног противника. Полазећи са тога гледишта Лероа-Болије није могао одобравати ни и антицрквену политику Треће Републике. Нов програм садржао је у себи тачку о „одвајању цркве од државе“, идеју која је била убачена још за време Прве Револуције. Одвајању цркве Лероа-Болије се одлучно противио. Исто онако као што је био демократа, не будући социјалиста, исто тако је био антисепаратиста, не будући клерикалац. „Закон Валдек Русоа (закон о одвајању цркве и државе) не погађа само манастире, оцеве и сестре; он погађа слободу и Француску.11'1 2 Одвајање цркве он је сматрао као атак државе на личну слободу грађана и слободу њихове вероисповести. Противан тој антицрквеној политици Болије је остао доследан у питању о антисемитизму. Против њега он је писао са исто толико топлине, са колико је љубави бранио цркву и потребу за вером. Он је Јеврејско Питање третирао у свом делу: Israel chez les n а t i о n s и нападао антисемитизам у делу : Doctrines d е h а i n е. Он је нападао доктрину мржње која је ишла на то, да понижава и уништи читав један народ или једну расу. Као што је бранио Јевреје, Лероа-Болије је бранио и потиштене Словене' Познавалац добар свих словенских проблема, он је лако увидео колико има истинског угњетавања словенског племена. И он није напустио да о томе пише све до краја свога живота. Имао је великих симпатија за Пољаке, у њиховој борби за националним 1 ор. cit. р. 195. 2 Les Congregations religieuses (Revue des deux Mondes, mars 1903.)