Delo

156 Д Е Л 0 У својим резоновањима Болије је увек био правичан, логичан и консеквентан. Кад је веровао у идеју коју је бранио, он је то чинио пуном својом снагом, готов да за идеју „плати својом личношћу11. „Правичности проницавост његова разума и ширина његова срца поражавале су. Он је правичан у свима резонима, у пажљивом и документованом истраживању, у живој и тачној студији стварности. Рекао бих чак да је правичан и у сну и у имагинацији, у суђењу и осећању11.1 Документисање које је Болије давао било је најсигурнијег извора, јер се он увек обавештавао о проблемима код других народа лично, сам, на лицу самих догађаја. Израз који је он давао својој мисли био је најсавршенији који је био у стању да да прави француски „esprit ouvert et pondere", који je имао Болије. Његова мисао, увек изражена лако и схватљиво, учинила је га великим, популарним говорником и конферансијеом вазда радо слушаним. Четрдесетогодишња активност Болијева дала је велике резултате. Он носи несумњиву заслугу што је у Француској покренуо изучавање Иностранства (нарочито Словенства), које су Французи врло бледо познавали. Он сам следбеник Бутмијев, оставио је за собом читаву групу нових историчара који продужују упознавање Француза са питањима савремене европске историје. И ако су сви сложни да је Анатол Лероа-Болије био велики Француз, ипак, тај човек чији је „срце било исто тако топло, као што му је разум био јасан“ није био акедемик. Он је само био члан Института Политичких и Моралних Наука, али не и члан Академије Четрдесеторице. Своју кандидацију подносио је Академији у два маха као наследник месту Хиполита Тена први пут и Мелхиора де Вогие други пут. И само зато што није делио мишљење данашње радикално-социјалистичке политике нису му давали да уђе у Академију. На сву ширину његових погледа, одговарало се тесногрудошћу! Али Анатол Лероа-Болије и ако није био члан Академије, чини велику част имену Француске. Велики публициста, историчар и моралиста, васпитач омладине и заштитник сваке правичне ствари, име Анатола Лероа-Болије-а неће Француска заборавити не гледајући на то што он није заседавао у Дому Четрдесеторице Бесмртника. Dr. Мих. О. ГЛУШЧЕВИЋ. 1 Pierre de Quirielle, Revue hebdomadaire № 28 (1912)., p. 184.