Delo

X Р 0 Н И К А 157 АНРИ ПОЕНКАРЕ. Наука је изгубила свог првосвештеника, умро је Hen ri Роincare! За својих 53 година успео је да се попне на врхунац садашње математике, да буде највећи математичар свога доба, а поред тога и одличан физичар и познавалац Небеске Механике. Рођен је у Нанси-у 1854, свршио гимназију, политехнику, и рударску школу и постао инжињер. 1879 постао је доктор математичких наука, па затим и професор на париском универзитету. Предавао је Математику, Физику а у последње време Небесну Механику. Био је члан Академије и многих других академија и учених друштава. Као математичар привукао је пажњу својом тезом и радовима штампаним одмах за њом, у којима је помакао у напред решење диференцијалних једначина, решивши питање у неким случајима и давши важност практичном посматрању и примени теорије. Одмах затим . пао је у очи математичарима стварањем тако званих Фуксових функција (данас назване: аутоморфне). После се низао рад за радом, од којих ћу поменути „Збирљивост једне класе дивергентних редова“, којима је дао назив „асимптотни редови". Из математике, Физике и Небеске Механике дао је циклус дела у којима третира скоро сва питања тих наука. Нека од тих дела („Нови методи“... на пр.) остаће дуго и дуго у употреби. И сад се сећам његових предавања. Слушалаца око тридесет: неколико студената, мало више странаца који су дошли на „усавршавање“, остало старији људи. Пред нама дуга табла, ишарана словима и цифрама. Испред табле шета лагано првосвештеник и држи проповед. Погнуте главе иде с краја на крај собе, погледа по кашто на таблу. На једном убрза корак, узме креду и потражи какав кутак велике табле, који је још остао чист, да тамо испише оно што треба да се запамти. Оно паметно лице никад се не смеје, али на њему сија некаква радост, радост научника који може пред тако одличним скупом излагати своје теорије. А оне густе, дуге обрве повијене у вис, чисто повуку и поглед ученика, да иде и он на више... А за то време јасно грло говори врло јасно и разумно тако, да сваки који зна основе, може разумети без икаква напрезања. Пре три-четири године". постао је бесмртник, тј. члан Француске Академије, ма да је и пре тога својим радом постао бесмртан. Dr. М. Т. Б.