Delo

178 Д Е Л 0 Кб блага чистота свемирскога храма, Сама једна света, неприступна тајна. Тад ћеш бити као нерешива, строга, Ипак тако мила, божанствено ретка, Свечана и дивна кћи Вечитог Бога, Који нигде нема краја ни почетка... Прока Јовкић. А П А Т И Ј А Ја нисам више оно што сам био пун младе снаге и животне боје, јер сав бол света у мени се скрио и сад сам мртав за све жеље своје. Преда мном видик у магли се стере и пут мој, досад прав, сада кривуда; ја немам више своје старе вере, ја не бих никуд, јер и не знам куда, И самац ступам без воље, без мара, без мржње и без љубави што крепи, док душом влада мир заспалих вода. Све мре у мени: моја љубав стара, моје жеље, наде, моји снови лепи и душом влада мир заспалих вода. Мирко Дамњановић,