Delo

У ЗИМСКУ НОЋ 1. В Р Е М Е. Избијаше ритам метронома1 крти Шкрипао је песму која се не мења О свим тренуцима монотоне смрти Опоро и тврдо и без сажаљења. Парали су ритме шкргути, гранити Камена му мишца, од челика тврђа,. Раздрагале живот на челичне нити Опоро и тврдо и без милосрђа. А сад, у одежди белој сад издише Ритам једва бије, сказаљка се њиха И ударци лени умиру све тише И оплакује ме ритма песма тиха. О, болесно време, о бона руино Да л’ то крв те мучи, давно проливена^ Свеже, кад је оно први освит син’о Стресаш се сећања језиво ледена... Умире полако време као сена. 2. К О Б. Ја познајем мишицу коби кобне Осетих јој на лицу погледе јој злобне И знам све језе, бескрајне и гробне. Но знади! гадна, ги од злобе жива, Још бије срце што хоће да снива! Кад смеха претње тишином закреште Кад срце стегнеш у крваве кљеште 1 Справа за избијање ритма.