Delo

У ЗИМСКУ НОЋ 181 Зацерићу се још страшније, горе, Одјеком крутим препукнуће горе И заталасаће се ваздух као море : Преплашен, згуснут, тучан и хучан И простор разбићу к’о кристал звучан! 3. ПОСЛЕДЊА ДРАМА. И видим три друге на смрзнутом глобу... Смрт је на се метла одежду матрбна У металном сјају и од црне свиле И ступа лагано; као реч с амвбна Лагано и мрачно кораци јој миле. Кад је она иста, тужна и подмукла. Иронија хода и снива далеко И сећа се мишљу на срца прозукла И са каквим страхом гост се црни чеко. Ал’ сташе. И мотре, и већ коб се спрема Смрт језиво ћути и прилику гледа Иронија канда погледује, нема, И све страшно вреба у миру од леда... Ја видим три друге на смрзнутом глобу. 4. ИНТИМНА ДРАМА. С питомих обала мог језера плава Кренула се тица, сањалица сетна Прелетела врте мога раја цветна И лет убрзани брзо убрзава. И с ускликом бола мору бола лети Мом мору смрзнутом још у доба оно, Кад преплашен ваздух дршћући је дон’о Вест. И све потону у огромној сети... На лед слама мала одбеглица жбуна. Кржљаво се тело очајно копрца И очајан врисак иде са дна срца И кап по кап крви цури јој са кљуна.