Delo

ПИЈАНА ЧЕЖЊА Сам сам. Слушам шапат кедра. Сам сам. Шапат мре кроз таму. Сам сам. Никог немам да му Спустим главу преко недра. Несвестица свуд ме cpehe, Навејане Нуте пеге. Сакрио сам све од среће, Цео живот у ковчеге. Капљу капље ноћне кише. Упија се пуна сплина, Бојажљива месечина, Међу живце још све више! Кроз зглобове ветар гребе, Бледило се меко стеже. Чини ми се видим себе, Разапета о све мреже... Авај! Сада него икад, Болан, болан хоћу да сам; Овде ја бих махнит да сам! Док лагано као никад, Месечина капе многа, Месечеве труну ране, И поноћ је мртвац кога Нису хтели да сахране. Ранко Младеновић.