Delo

192 Д Е Л О дознао за овај последњи факт, он је триумфујући писао једноме своме ученику, да је његова лектира у гимназији био Хомер, док је Хегел читао „Софијино путовање.Год. 1788 Хегел је ступио у интернат теолошког семинара у Тибингену, где је остао пет година. Две прве године студирао је филозофске науке и промовиран за магистра филозофије (бранећи при томе тему „о граници дужности/ која му је била задата), три остале теолошке науке, при свршетку којих је постао кандидат теологије. Као студент Хегел се је први пут упознао са Кантовим списима, осим тога треба споменути, да је био ватрен присталица француске револуције и члан републиканског студентског клуба. И ако је волео весело друштво, није се одавао ђачким ексцесима; носио се немарно и имао је нечега старачког у својим манирима. По Хегелову будућност од нарочитог је значаја споменути и његово пријатељство са песником Хелдерлином и Шелингом, који су такође били чланови богословског интерната у Тибингену. По завршетку универзитетских студија Хегел се враћа кући у Штутгарт, где остаје неко време. Како није имао потребних особина за свештеника, а желео је да постане научник, то се је одлучио на академску каријеру. Спор и без довољно материјалних срестава, морао се, да би тај циљ постигао, латити истог срества, кога и Кант и Фихте: постати домаћи учитељ. Читавих седам година Хегел је провео као домаћи учитељ, и то три године у Берну у Швајцарској и четири у Франкфурту на Мајни. У Берну је био у чувеној аристократској кући Штајгера, где је имао прилике да изближе упозна бернско више друштво и тадашње олигархијско уређење бернске државе. За време овог борављења у Берну, Хегел студира изближе Кантове списе из области практичне филозофије, Фихтеову нову доктрину (Wissenschaftslehre) и списе Шелингове, с којим стоји у сталној преписци и чији је он ревносан ученик (Шелинг је био млађи од Хегела за пет година, али је много раније почео писати и дошао до славе). У исто доба Хегел студира и Шилерове естетичне списе. Почетком 1797 године, Хегел се је преселио у Франкфурт и ту постао, по препоруци песника Хелдерлина, домаћи учитељ у кући Гогела. Хегел је био непосредни сведок несрећне љубави Хелдерлинове са женом трговца Гонтарда, у чијој је кући Хелдерлин био домаћи учитељ, и несрећном Хелдерлину (који је наскоро затим полудио) савеги једног таквог „чо-