Delo

X Е Г Е Л I ХЕГЕЛОВ ЖИВОТ И СГ1ИСИ.! Георг Вилхем Фридрих Хегел рођен је у Штутгарту 27 Августа 1770 год. Отац му је био виши финансијски чиновник. Основну школу и гимназију свршио је Хегел у своме родном месту, био је увек одличан ђак, али није спадао у „чуда од деце“ (Wunderkinder), као Лајбниц и Шелинг. Од учитеља у гимназији на Хегела је имао утицаја једино Лефлер, који му је био и приватни учитељ. Интересантно је споменути, да је петнајестогодишњи дечко Хегел поводом смрти овог свог учитеља записао: „...Он је био најпоштенији и најнепартајичнији човек. ,. .Он је познавао вредност наука и утеху коју нам оне у разним случајевима пружају... Мало их је, који су познавали његове заслуге...“ У гимназији Хегел је нарочиту пажњу обраћао класичним писцима, у задацима је се показивао бољи мајстор него у говору. Тема његове матурантске беседе била је: „Зло стање уметности и наука код Турака“. Као гимназист виших разреда Хегел не показује никаквог интереса за немачку литературу његовог времена, место Шилера и Лесинга он чита „Софијин пут од Мемела у Саксонску11, једап бедан роман у шест свезака. Кад је Шопенхауер из Розенкранцове биографије о Хегелу 1 Овај део расправе израђен је по опширној биографији Хегеловој, коју је дао КуноФишер у првом делу осме свеске свога великог дела „Geschichte der neueren Philosophie", Heidelberg 1901. Други део, o филозофији Хегеловој, рађсн је по белешкама са предавања мојих о Хегелу држаних на Универзигету у зпмском семестру прошле године. За та предавања главни извор била су Хегелова оригинална дела, али је поред других употребл>ен и Куно Фишер Трудио сам се, да ова расправа у другом делу своме задржн карактер предавања, само су многобројна понављања, неизбежна при прсдавању, овде избегнута.