Delo

X Е Г Е Л 201 вере, не у облику знања и извесноти. На тај начин Хегел уножењем ступњева развића колективног духа доводи индивидуални дух до највишег ступња његовог, да сазнања у чистом појму, у коме мишљење и биће падају уједно. Овај идентитет мишљења и бића постаје основ целокупног система Хегеловог, у првом реду Логике. с. ЛОГИКА. Постоје три разна Хегелова списа о Логици, од којих се сваки мора засебно студирати. То је прво његова велика Логика у 3 свеске, од којих прва има два издања (у издању целокупних дела прештампано је друго). Даље постоји Логика у Енциклопедији физософских наука (то је тз. енциклопедијска Логика) у три Хегелова издања (наравно главно је последње). Осим тога Хегелова се Логика налази у трећој форми као енциклопедиска Логика са додацима из Хегелових предавања, којих нема у издањима Енциклопедије изашлим за Хегелова живота. При студији Хеглове Логике најбоље је почети са каквим Хегловим присталицом, који излажи његову Логику ; најбољи је за то Kuno Fischer (System der Logik und Metaphysik 3-te Aufl. 1910), који само у неким тачкама, не срећно, одступа од Хегела. Јер Фишер на врло елегантан, светао начин излаже тешке Хегелове ствари, и омогућује да се на лак начин уђе у сама Хеглова излагања. Међутим Фишером се добија само спољни скелет Хегела, док се до самог Хегела дође има још много тешкоћа да се савлада. Хегел је писао једним специјалним језиком, који се мора нарочито познати, који се може научити само дужим читањем самог Хегела. Студију самог Хегела треба почети са енциклопедиском Логиком у издању целокупних дела, пошто је ова књига много јаснија од оне друге две, јер су додаци у њој од велике вредности за разумевање самог текста, и ако ти додаци нису сви од самог Хегела. Затим треба читати његову велику Логику, и на послетку енциклопедијску Логику у издању Хегловом (ова последња одступа у појединостима од велике Логике). За студију велике Логике од велике је користи наведени енглескл коментар. Хегелова Логика садржи и за оне, које је не акцептирају, многе примедбе о односима међу појмовимм каквих нигде више нема. Логика Хегелова је једно специјално дело. Он је у њој хтео да споји Логику и Метафизику у једно, али у ствари она није ни једно ни друго. Јер у њој Хегел се ставља на једно стано-