Delo

202 Д Е Л О виште на које се нико пре њега није ставио: то је покушај једне апсолутно неемпиричке, дедуктивне конструкције света. То је рационализам у апсолутном свом облику, тако да рационалистички си стеми пре Хегела упоређени с њим престављају фрагментарне покушаје. Спиноза је велики рационалисг али његови аргументи полазе у многоме од реалног света. Хегел се међутим уздиже над реалним светом: он претпоставља да нема ничега, и из чистих појмова хоће да изведе све што постоји. Становиште његове Логике може се карактерисати као становиште Хиперметафизике, надметафизике. Метафизика има више мање конкретан задатак, она има да утврди структуру целине света, али онако како је она фактички дата. Међутим Хегел иде даље и пита се : зашто конкретан свет, који постоји, постоји, и зашто постоји тако као што постоји, а не друкчије? Хегел хоће да докаже, да свет мора постојати, и да мора постојати онако како фактички постоји. Цела Логика преставља развиће момената чисте идеје. Али по Хегелу чиста идеја као таква не постоји у стварности, него само апстрактно. Ко не схвати ову основну мисао Хегелове филозофије, тај Хегела није разумео. Идеја се конкретно налази само у својим конкретним облицима, у прироци и духу. Идеја није постојала стварно пре природе и духа, она постоји пре природе и духа само апстрактно, идеално, она је вечно конкретна у природи и духу: природа и дух су конкретне форме њене егзистенције. Метафизика има да испита струкгуру конкретног света, који се распада у две половине: у природу и дух. Хегел пак хоће да испита идеални скелет света, и тај идеални скелет схвата Хегел као једну засебну страну апсолутнога, коју назива апсолутном идејом. Чиста идеја се јавља у множини својих идеалних момената, који престављају поједине категорије или поједине идеалне одредбе бића. Зато што је идеја само идеални скелет конкретнога, зато идеални елементи престављају с једне стране појамне одредбе чисте идеје, а с друге ^стране појамне одредбе самог реалног света, природе и духа. По Хегелу су дакле категорије основне појамне одредбе свега што постоји и што се да замислити. Логика Хегелова је наука о категоријама, али она је у исто доба и хиперметафизика. Пре Хегела само су Аристотело и Кант покушали да даду систем категорија; међутим Аристотелов се покушај састоји само у емпиричком скупљању категорија; код Канта истина постоји извесан ред међу