Delo

Л А Ж И 95 галерије и видео ту слику, јер анђео с десне стране, онај што подиже вео, ах! то је она, то је тако она, тако њен поглед, онај поглед због кога сам је жалио често и плакао над њеном бедом, кад сам је требао убити... Оставих дакле Флоренцију и сјурих се у Пизу, мртви град чијом сам се ћутљивом слашћу наслађивао. Толико ми се допала она пијаца где се уздиже црква, крстионица и звоно, са гробљанским зидом и остатком изрецканог бедема место ограде! Па она обала Гомбо на два сата, неплодна и песковита међу боровима! Па онај жућкасти Арно, лаган, сав уморан!... Моја соба је гледала на ту меланхоличну воду, али беше пуна сунца, топла и светла, и ја бејах стигао у њу, с једним великим планом. Старинска изрека Гетеа, коме су се толико дивили, некад дође ми наум: — „Поезија је ослобођење...“ „Покушајмо“, рекао сам себи, и зарекох се да не оставим Пизу пре него што претворим свој бол у лигературу. Правећи сапунске мехурове од својих старих суза, заборавио бих може бити да лијем друге сузе. Ти мехурови од сапуна надуше се у једну приповетку којој дадох наслов Анализа. Али ви сте је свакако читали у Париској смотри. Јел’ теда нисам ништа дао боље? Све сам метнуо ту, као што сте могли видети, све те жалосне љубави; све је ту тачно, фотографско, почев од приче о писму па до моје љубоморе на Сафо. А Колета, је ли добро ухваћена? А ја сам?... Еј, мој јадни пријатељу, да сам бар добио мало мира, прљајући тако слику оне коју сам толико волео, вукући по блату идол окићен некад најсвежијим ружама, обешчашћавајући моју најмилију прошлост целом снагом мога срца! Ево резултата тога напора: тек што сам дао на пошту рукопис тог малог романа а ја се вратих кући да пишем Колети и да је молим за опроштај... Ах! метода Гетеа, тог божанског Филистинца, тога Јупитера према причи, да дивне лакрдије! Да, ја сам забио своје перо у своју рану, узех своју крв место мастила, па само позледих рану још више. Ја ћу се излечити само временом, ако се у опште излечим. Али, на крају крајева, нашто се лечити? Да, нашто? Био сам горд, ја то више нисам. Ја сам се борио против ге страсти, која ме је понижавала, ја се не борим више. Кад бих имао рак на образу, бих ли био срамотнији? Ја имам рак на души, ето у том је ствар, и ја га сад пуштам да ме гризе, без противљења. Слушајте наставак моје историје. Колета није одговорила на моје писмо. Јесам ли могао очекивати да ми после мог поступка каже хвала? Почео сам да се понижавам пишући