Delo

96 Д Е Л 0 јој. Ја продужих. Тада познах нечувено задовољство које нисам слутио: задовољство што се деградирам ради ње, што бацам пред њене ноге моје достојанство као човека и уметника. Ја јој писах по други пут, по трећи, по четврти пут. Моја прича се појави. Ја јој писах опет, и то писмо којим се понижавам са заносом, писмо које је могла показати Салванеју, нечистој Алини, па им рећи: „Оставио ме је, грди ме, погледајте како ме воли !“ Колико сам је волео, зар и сама та увреда не би јој морала то показати ? — Али не, ви је не познајете, Рене; не знате колико је горда, поред свих својих мана. Ја се не усуђујем да мислим какав је био за њу тај несрећни роман, те стога не смем да се вратим. У стању болне осетљивости у којем се налазим, није ми могуће налетити на једну од оних некадашњих свађа; а живети без Колете дуго, то је изван оно мале снаге што ми је остало. Ја сам се данас одлучио да се обратим на вас, мој драги Рене, да одете до ње. Знам да сте јој се увек допадали, она вам је стварно захвална за лепу улогу коју сте јој створили, ја знам да ће вам она веровати кад јој кажете: „Клод умире... Имајте сажаљења према њему“. Кажите јој такође, Рене, нека се више не плаши од мог злог карактера. Побуњени Ларшер кога није могла сносити не постоји више. Ја ћу сносити све, све, схваћате ли? само да би био поред ње, да би живео у њеној сенци, да би је имао поред себе. Извесно, месеци ове зиме беху време сурове жалости. Какав је рај према том паклу: осуство! А затим, ми смо имали божанствених часова, поподнева проведених код њене куће, љубећи се, у њеном стану у улици де Риволи који гледа на Тиљериски врт. Живот је хујао o^o нас, а ја сам држао своју драгу љубазницу на мом срцу. Имао сам њене очи, имао сам њена уста, имао оно миловање жалосно и страсно које је она умела дати... Видите, мој рукопис се мења при самој помисли. Ако сам вам могао бити некад пријатељ, учините ми сад ову високу услугу, отидите к њој, покажите јој ово писмо, говорите јој, разнежите је. Нека ми допусти да се вратим к њој и нека ми опрости. Збогом, очекиваћу ваш одговор у агонији, а ви знате колико може стати патње у тој машини за мучење сама себе, што се зове ваш стари пријатељ. К. Л. Р. S. — Отидите до уредништва С м о т р е, те узмите на моје име пет примерака моје приповетке, које могу овде растурити.