Delo

Л А Ж И 97 — „Да ли је то он?...“ рече у себи Рене, пошто прочита ово чудно писмо где су се налазили као скупљени у један сноп различни елементи који су образовали сложену личност Клодову: склоност ка извешгачености, афектирање у очи најгорчијим патњама, па ипак готово детињска искреност, јединствено осетљива таппина списатеља и најбезазленија жртва сваке претензије, моћ да познаје себе и немоћ да собом управља. „Ићи ћу у Театр Франсе још вечерас ако Колета игра“, рече Рене у себи. Купи једне новине и виде да она игра доиста. „Али“, прихвати, „како ли ће ме примити?..." Толико је мислио на исход тога пријема, као и на тугу тог пријатеља кога је нежно волео, да кад стиже на састанак, не могаде се уздржати а да не исприча Сузани своју узнемиреност. Он јој чак даде да прочита писмо које она врати с речима: — „Сиромах ђаво!...“ и додаде, као случајно: „Ви нисте заиста никад говорили о мени заједно?“ — „Да, једанпут, мимогред...“ одговори Рене после једног тренутка оклевања. Откако је постао љубазник Сузанин, био је још скрупулознији у чувању тајне, па му је изгледала неуљудна чак и она проста реченица коју је изговорио, кад је био код Клода, несрећна реченица која је изазвала саркастичан усклик његовог пријатеља. Сузана се превари у оцени овог оклевања, те навали: — „Сигурна сам да ти је рекао шта рђаво о мени?“ — „То не“, одби Рене са сигурношћу. Био се већ добро навикао на игру Сузаниног лица те је приметио извесну бојазан коју су показивале њене бистре зенице кад му постави то питање, те он, са своје стране, упита: „Како ги немаш вере у њега! Зашто?“ — „Зашто?“ рече она с једним осмехом на уснама, „зато што те толико волим, мој Рене, а људи су тако зли!...“ Затим прихвати, да би разбила потпуно ефект који је њена претерана неверица могла произвести на младића: „Ти знаш, треба ићи ка Г-ци Риго“. — „Баш мислим", рече он, „и то вечерас. А ти?...“ упита је он, како му се то често дешавало, „како ћеш провести ово вече?“ — „Ићи ћу у позориште, и ја“, одговори она, „али не у кулисе. Мој муж ме води у Жимназ1; сами ћемо бити... Што ме тераш да мислим на то ? И онако ће ми бити тешко кад одем 1 Једно од познатијих париских нозоришта. Дело, књ. 65. Пр. 7