Delo

98 Д Е Л О тамо. Хајде, моја љубави“, додаде она стежући га у загрљај, „воли ме јако за време док се не вратиш амо да ме љубиш!...“ Песник је имао још главу пуну тог гласа, слатког као најслађа музика и душу узбуђену тим пољупцима опојнијим од најопојнијег ликера, кад ступи око девет часова на врата управе Театр-Франсе, одакле се пење у чувени фоаје. Он погледа летимице у вратареву собу, сетивши се да је она била једна од станица Клодовог пута на Голготу. Раније, кад су долазили заједно у позориште, Ларшер би обично рекао своме младом пријатељу, показујући му сандуче за Колетина писма. — „Кад би их покрао, сазнао бих можда истину“. — „Да среће“, помисли Рене, „што не знам за ту страшну болест сумњичења!“ И он се осмехну пењући се уз степенице које обилазе око једног зида укрсшеног целог сликама глумаца и глумица из прошлог столећа. Ту се, смрзнута на платну, кревеље уста негдашњих Скапина1. Ту жмиркају очима Селимене'1 2 мртве већ толико година. Овај спомен на радости за навек ишчезле, на љубави за навек минуле, на лепу прошлост забава за навек одлетелу, садржи у себи нечег чудно меланхоличног за сањалице, који осећају како њихов живот пролази, као сваки живот, и како мало траје радост човечја. Врло често је Рене осетио тај утисак неодређене жалости. Он га осети поново, упркос самог себе, журећи тако ка Фоајеу и очекујући да тамо сретне гомилу познаника и да стисне масу пружених руку. Али тамо беху само два глумца, у костимима маркиза из доба Луја XIV, натоварене главе огромним власуљама, стегнутих листова у црвеним чарапама и ногу у ципелама с високим потпетицама. Та два човека су се озбиљно разговарали о неким државним пословима. Не обазреше се на младића, који чу једног од њих, дугачког и жутог као пензионера кога једе завист и жуч, како рече другом, црвеном и дебелом као каноник: — „Сва несрећа наше земље долази отуд, што се свет не бави довољно политиком...“ „Да штете, што Ларшер није овде!“ рече Рене у себи, слушајући ове речи; и замисли радост коју би те речи изазвале у његовог пријатеља. „Колосално!“ како би Клод кликнуо, по 1 Скапнн је главии јунак из Молијерове драме Скапинове преваре. 2 Селимена, лице из Молијеровог Мизантропа, тип жене младе, лепе, кокетне, духовите и торокуше. Пр.