Delo

Л А Ж И 99 обичају, пл>еснувши рукама. Све, у осталом, у овом позоришту, подсећало га је на свог друга из толиких посета. Седели су заједно у том малом фоајеу, сада празном. Заједно су се спуштали низ неколико степена што воде у кулисе, увлачили се међу подупираче и налазили места у Куку-Тодоре, — како су глумци звали једну врсту удубљења у дну позорнице, намењеног за одмор између две сцене. Колете не беше ту. Рене се одлучи да се успење уз дуге степенице и бескрајне ходнике који, дају приступ глумачким облачионицама. Најзад стиже пред врата на врх којих је стајало име Г-це Риго; куцну, полако најпре; али свакако унутра је неко говорио, те га нико не чу. Он удари јаче: — „Слободно!“ чу сеједан опор глас који познаде, исти глас који је умео тако лепо да се ублажи кад је рецитовао : Кад би руже знале вратити нам пољупце... Кад се отворе врата, улази се у једно врло мало предсобље које води у једну собицу за облачење. Рене подиже завесу од црног сатина са златним сликама, која је затварала ово предсобље; он се нађе у тесној одаји, прегрејаној у том моменту гасом и присуством петорице људи, од којих су двојица носила фрак, видљиво људи из високих кругова, а три остала, пријатељи глумичини нешто нижег реда. Један од оних у фраку беше Салванеј, који не познаде Ренеа. Он и његов друг беху једини сели, на једно канабе покризено старинском кинеском хаљином боје бледоцрвене. Клод је био дао ту хаљину Колети, он који је управљао, усрећно доба њихове љубави, намештањем целе ложе. Трчао је недељу дана кроз Париз да сортира слике урамљене у бамбус, које украшаваху дуварове превучене сивкастом тканином. Три од ових слика су представљале Кинескиње намазане на отвореној свили. На најширој, која беше сва од црног сатина као она завеса, летели су бели ибиси, кроз ђурђевке и бресквино цвеће. Лепезе у живим бојама и букети паунових пера овде онде, на плафону један велики златан змај с очима од емаља, довршавали су оригинални чар овог кокетног кутка. Колета је дотеривала своје лице, усред оне петорице људи, косе неуређене, мишица голих у широким рукавима једног пењоара од меке, врло отворено плаве материје. Г1ред њом, на столу за гоалету, покривеном једним застирачем исплетеним од дрвене коре, видео се цео арсенал порцеланских кутија с помадом. Бео, жут, ружичаст лудер испуњавао је друге кутије; дуге укоснице, зване траге-