Delo

Л А Ж И 10 нилом, које су гореле на њеном сасвим белом лицу, „да ли ви налазите за умесно грдити једну жену, ви? Па шта ја урадих том господину? Ваљада што га нисам хтела слушати, као пас, за све што му падне на ум, прекинути са свима својим пријатељима, живети као робиња?... Јесам ли ја његова жена, на прилику? Је ли ме плаћао? Јесам ли га митала шта он ради?... Па да сам му бар што и криво учинила, је ли то разлог да прича све могуће прљавштине које је измислио на мој рачун?... Он је једно ђубре, ђубре, ђубре... Можете му то писати с моје стране, и да ћу му оног дана кад га сретнем, пљунути у лице... Ах! тај ме је господин сравњавао с поквареним девојчурама ... Показаћу му ја девојчуру!... Осветиће се она !... Не, Меланија", рече она облачиљи, што уђе, „за једно четврт часа... ја ћу вас звати“. „Али да вас није волео“, одговори Рене, користећи се тим прекидом, „не би се разјарио тако против вас. Бол залуђује човека...“ — „Оставите те глупости", прихвати Колета дижући раменима и стаде поново да подвлачи очи пред огледалом оном кредом. „Ви верујете још у срце тог створења? Он није чак ни вама самом пријатељ... Да сте га чули како се руга вашим љубавима, ви би знали шта би мислили о њему...“ — „Мојим љубавима?...“ упита Рене пренеражен. „Баталте“, рече глумица смејући се зло, „не изигравајте преда мном препреденог човека, а кад будете хтели да се исповедате на сигурном месту, изаберите кога другог сигурнијег од Г. Ларшера, вашег пријатеља". — „Не разумем вас“, одговори младић, коме срце поче да лупа; „ја му се никад нисам исповедао...“ — „Дакле, он је измислио да сте ви љубазник Г-ђе Морен> оне лепе илавојке, љубазнице старог Дефоржа ? Још му то треба“, продужи свирепа глумица, с оном заједљивом иронијом, какву може имати само жена рањена у своје самољубље. Несрећни Клод, који би заборавио у својим тренутцима нежности оно што је мислио о Колети у својим светлим тренутцима, рекао јој је био просто сутрадан по Ренеовој посети: „Знаш ли, онај јадни Венси, уловљен је...“ — „А којајето?“ упитала га је она. Поменуо јој је Г-ђу Морен, о којој је Колета већ знала шта се говори, благодарећи разговорима по засебним собама где људи причају женама из полусвета све приче, истините и лажне, које су сазнали о женама из високих кругова. Кад је начинила алузију на љубав