Delo

194 Д Е Л О вере и веровања одржали с потребном јачином толико дуго да су промениле потпуно народни карактер. Сан се увек заврши својим опадањем, хипнотизовани се по мало буди и стари темељи карактерови изилазе опет на површину. Најмања промена у стању веровања једног народа има за последицу целокупан један низ промена у његову животу. И што се данас старо друштво клати на својим основама и све његове установе су потресене из основа, свему том је узрок што то друштво губи све више своја стара веровања, од којих је живело до данас. Кад их сасвим изгуби, нова цивилизација, заснована на једној новој вери, заузеће неминовно своје место. Историја нам показује да народи не преживљују дуго време нестанак својих богова. Цивилизације створене под њиховим утицајем умиру заједно с њима. Ништа није разорније од праха мр-гвих богова. У трећој глави се говори о улози великих људи у историји народа. Велики напреци сваке цивилизације били су увек остварени само малом елитом виших умова. Они су остварили све успехе у наукама, вештинама, индустрији, једном речју у свима гранама цивилизацијиним. Ма да се користи овим успесима, гомила не воли никог ко се много истиче над њом. За то су највећи мислиоци најчешће били њени мученици. Ипак сва покољења, сва прошлост једне расе развија се у овим лепим умовима који су велелепни цветови једне расе. Не јављају се чудом ни изненада, већ престављају крунисање дуге прошлости. Они синтетизују величину свога времена и своје расе. При свем том њихова улога није толика колико се у опште држи. Њихови проналасци су синтеза свих напора једне расе, дакле резултат дугог низа претходних проналазака. Исто то важи и за политичку улогу великих људи. Они су преставници најосновнијег, највећег и најмоћнијег идеала своје расе. Не треба, ипак, тражити до краја сличност између различитих категорија великих људи. Проналазачи играју важну улогу у будућој еволуцији једне цивилизације, они је мењају у току времена и убрзавају њен ход и ток, док фанатици, уске интелигенције, али снажног карактера и моћних страсти, могу једини да заснивају религије, царства и да побуне свет. Галилеј и Њутн својим гласом слабо да би нашли каква одјека у маси, док су Петар Пустињак, Мухамед и Лутер унели у свет мач и огањ. Умни проналазачи убрзавају ход цивилизацијин, а занесењаци стварају историју.