Delo

КЊИЖЕВН0-НАУЧ11И ПРЕГЛЕД 195 У петом делу се говори о распадању карактера раса и њиховом опадању или што је исто, како се цивилизације клоне свом заходу и нестају. Као анатомске тако и психолошке врсте нису вечите. С мењањем услова средине који су одржавали сталност елемената духовног састава раса, мења се карактер расе, а по њему и цивилизација. Наследне особине траже читаве векове зз своје образовање, док су кадре да нестану за просечно врло кратко време. Исто тако потребује увек сваком народу врло дуго време да достигне известан ступањ цивилизације, а често је довољно врло кратко време, па да се спусти с тог степена. Главни чинилац опадања сваког народа је опадање и пропадање његовог карактера. Ниједан народ није пропао због опадања своје интелигенције. Механизам распадања цивилизације је до сада био исти за све народе. Доспевши на ступањ цивилизације и моћи, на ком је сигуран да неће бити нападнут од суседа, народ почиње да ужива доброчинства мира и угодности нагомиланог богатства, чиме губи војничке врлине. Егоизам му се развија, пошто претераности цивилизације стварају нове потребе. Трчећи за брзим уживањем брзо стечених добара, грађани поверавају држави да управља свим јавним пословима и на скоро губе све особине које су чиниле њихову величину. Са опадањем иницијативе и воље пада им карактер и моралност. Тада суседи варвари или полуварвари, с врло ограниченим погребама а врло јаким идедлом, покоравају врло цивилизовани народ и потом стварају нову цивилизацију с отпацима старе, коју су оборили. Тако су варвари оборили римско царство, а Арапи персиско. Исти узроци и знаци јављају се данас у неколико латинских народа. С општим опадањем њихова карактера и немоћи да се управљају сами, у њих се јавља егоистична индиферентност, која се нарочито манифестује у тешкоћи, коју показују латински народи да живе под либералним законима колико удаљених од деспотизма, толико и од анархије. Кад наступи тако време за један народ, свршено је са њим. Историја је увек запазила да се при зори и заходу сваке цивилизације појављује цезаризам. Он се и данас јавља код народа латинских раса само с новим именом. Социјализам је нов израз државног апсолутизма и биће сигурно најтежи облик цезаризма, јер је безличан, па ће избећи све разлоге за плашњу, која устручава најгоре тиране. Социјализам је најозбиљнија опасност која прети европским народима. Он ће дотуцати многе западне цивилизације, чије опадање припремају многобројни узроци. 13*