Delo

94 Д Е Л О к себи толико година све који му долажаху да исповеде своје срце и који су жељни били да од њега чују савета и благих мелемних речи, да је он тако много исповести и горког кајања примио у своју душу, да је на крају добио Beh гако фину проницавост, да је одмах при првом погледу на лице непознатога, који би му дошао, могао погађати: су чим је онај дошао, шта му треба, и чак какве врсте мучење растрза његову савест, и зачуђивао је, зоуњивао и скоро плашио долазника таквим познавањем његове тајне, пре него што је онај и једну реч проговорио. При том је Аљоша скоро свагда примећивао, како су многи, скоро сви, који су први иут улазили код старца на усамљени разговор, како су они улазили са сграхом и беспокојством, а излазили су од њега скоро увек светли и радосни, — и најгуробније лице претварало би се у срећно и задовољно. Аљошу је необично поражавало и то, што старац ни најмање не беше строг; напротив, бивао је скоро увек весео у опхођењу. Монаси су за њега говорили, да он нарочито приања душом ономе, ко је грешнији, а ко је најгрешнији, тога ће он највећма и заволети. Међу монасима су се налазили, чак и пред сам крај живота старчева, људи који га нису трпели и који су му завидели, но њих је бивало све мање, и они су ћутали, премда је међу њима било неколико знаменитих и важних у манастиру лица, као на пример Један од најстаријих инока, који је држао завет дугог и великог ћутања и сгрогог поста. Но ииак огромна је већина ипак била на страни старца Зосиме, а многи између њих су га чак волели из свег срца, ватрено и искрено; неки су му чак били одани скоро фанатички. Такви су отворено говорили,- у осталом не баш сасвим гласно, да ie он светац, да о том већ нема никакве сумње, и, предвиђајући његов блиски крај, очекивали су чак одмах и чудеса и велику славу за манастир од покојника у најскоријој будућности. У чудесну силу старчеву веровао је без поговора и Аљоша, исто као што је без поговора веровао и у причу о сандуку, што је летео из цркве. Он је видео, како су се многи од долазника са болесном децом или одраслим рођацима, који су молили, да старац метне на њих руке и да прочита -над њима молитву, брзо враћали, — понеки чак већ и сутра дан, — и како су се, падајући у сузама нред старцем, захвал.ивали за исцел^ење својих болесника. Да ли је то збњља било исцељење, или само природно побољшање у гоку њихове болести, за Аљошу ту није постојало