Delo

96 Д Е Л О волеће један другог и неће бити ни богатих, ни сиромашних, ни оних, што се узвишују, ни поиижених, него ће бити сви као деца Божија, и настаће право Царство Христово". Ето о чему је сањало срце Аљошино. Изгледа да је на Аљошу најсилнији утисак учинио долазак његова два брата, која он дотле никако није знао. Са братом се. Димитријем здружио брже и ближе, премда је овај дошао доцније, него са другим (једноутробним) братом својим, Иваном Фјодоровићем. Њега је страшно занимало да позна брата Ивана, но он ето већ два месеца ту живи, и они никако да се зближе: Аљоша је и сам био ћутљив, и као да је чекао нешто, а брат Иван, премда је Аљоша с почетка опазио на себи његове подуже и радознале погледе, наскоро престаде чак и мислити о њему. Аљоша примети то са неком смућеношћу. Он мишљаше да та равнодушност братова долази од разлике у њиховим годинама, а нарочито у образовању. Но Аљоша је мислио и друго: тако мало љубопитство и учешће према њем^ можда је код Ивана долазило и од нечега Аљоши сасвим непознатог. Њему се све некако чинило, да је Иван нечим забављен, нечим унутрашњим и важним, да он нагло тежи и јури некаквој сврси, можда врло тешкој, тако да њему и није до њега, и да ето то и јесте онај једини узрок, зашто он гледа на Аљошу расејано. Аљоша се давао у мисли и о томе: да нема ту каквог било презрења према њему, приглупом манастирском искушенику, од стране ученога атеисте. Он је тачно знао да је његов брат атеиста. На то презрење, ако га је и било, он се не могаше наћи увређен, но ипак је са неком непојмљивом самом себи и немирном смућеношћу очекивао, када ће брат зажелети да му приђе ближе. Брат Димитрије Фјодоровић изражавао се о брату Ивану са најдубљим уважењем. говорио је о њему са некаквим нарочито дубоким осећањем. Од њега је Аљоша дознао све појединости оиог важног дела, које је у последње време свезало оба старија брата необичном и блиском везом. Одушевљени одзиви Димитријеви о брату Ивану били су тим карактеристичнији у очима Ањошиним, што је брат Димитрије, кад се упореди са Иваном, био човек скоро сасвим необразован, и, стављени један поред другога, они су, у погледу личности и карактера, пред-