Delo

КРАЋА КАРАМАЗОВИ 97 стављали такву очигледну противност, да би скоро немогућно било измислити два човека, већма неслична међу собом. У то се^ ето, време десио састанак, или, боље рећи, породични*збор те нескладне породице у ћелији старчевој. Збор је тај имаог необичан утицај на Аљошу. Повод за тај збор био је управо лажан. Тада су несугласице због наследства и имовинских рачу&а-^имитрија Фјодоровића са његовим оцем, Фјодором Павловићем, као што изгледа, биле дошле до немогућне тачке. Односи се заоштрише и постадоше несносни. Фјодор Павловић је, канда, први у шали дао мисао, да се сви састзну у ћелији старца Зосиме, па, премда неће прибегавати његовом посредовању, ипак да се некако пристојније споразумеју, при чем би чин и лице старчево могли утицати задобијајући и примирујући. Наравно, Димитрије Фјодоровић, који код старца никад није био и који га чак никад није ни видео, одмах је помислио, да отац хоће старцем да га уплаши; но како је он и сам себе потајно укоравао због многих, особито оштрих, испада у препирци са оцем у последње време, то је примио позив. Узгред напомињем, да он није живео у очевој кући, као Иван Фјодоровић, него одвојено, на другом крају вароши. Овом приликом се десило, да се Петар Александровић (Миусов), који је у то доба живео код нас, нарочито ухватио за ту идеју Фјодора Павловића. Либерал четрдесетих и педесетих година, слободни мислилац и атеист, он је, можда из дуга времена, а можда и зарад лакомислене забаве, узео у тој ствари необично учешће. Он наједаред зажеле да види манастир и „свеца“. Како је још непрестано трајала његова парница са манастиром и још се одуговлачио спор око граница њихових имања, око некаквих права на сечу шуме и на риболов у речици и друго, то се он пожури да се тиме користи тобоже зато, што би као хтео да се сам разговори са оцем игуманом: да ли се не би како могао њихов спор свршити мирно и љубавно? Посетилац са таквим лепим намерама, могао је, дабогме, бити примљен пажљивије и предусретљивије, него други, који долази само из љубопитства. Услед свих тих околности могло се унеколико унутрашњим путем утицати на болног старца, који у последње време скоро никако не излазаше из своје ћелије и који, због болести, одбијаше чак и обичне, редовне посетиоце. Свршило се тиме, да је Дело ,књ. 67. 7