Delo

98 Д Е Л 0 старац дао пристанак, и дан њиховог доласка ои одређен. „Ко је мене поставио да делим њихову имовину?" толико је само старац са осмехом изјавио Аљоши. Дознавши за тај састанак, Аљоша се врло сневесели. Ако је ко од тих парничара и противиика могао гледати озбиљно на тај збор, то је био, без сумње, само брат Димитрије; а остали he сви доћи због лакомислених и за старца можда увредљивих сврха, — ето шта је увиђао Аљоша. Брат Иван и Миусов доћи ће из љубогштства, и то можда из најгрубљег, а отац његов, можда због какве било лудачке и глумачке сцене. О, макар да је Аљоша ћутао, он је већ довољно и дубоко знао свога оца. Понављам, тај дечко никако није био толико простодушан, као што су сви мислили. С тешким осећањем очекивао је он назначени дан. Без сумње, он се бринуо у себи, у свом срцу, о том, да се све те породичне несугласице како било сврше. Но, крај свега тога, најглавнија његова брига била је о старцу: он је страховао и дрхтао за њега, за његов углед, бојао се каквих увреда према њему, а нарочито финих, учтивих подсмевања Миусовљевих и непотпуно и са висине изговорених израза ученога Ивана, — тако се све то њему представљало. Он чак хтеде да ризикује да унапред обрати на све то пажњу старчеву, да му рекне што било о лицима, која могу доћи, али се предомисли и оћута. Само у очи одређеног дана поручи преко једног познаника брату Димитрију, да га врло воли и да очекује од њега да испуни што је обећао. Димитрије се замисли, јер никако не могаше да се сети, шта је он то њему обећао, те му само писмом одговори, да ће се из све снаге уздржати „од нискости", и премда дубоко уважава старца и брата Ивана, али је убеђен, да ту или је њему (Димитрију) спремљена некаква замка, или је то нека недостојна комедија. „Но, крај свега тога, пре ћу прогутати свој језик, него што ћу ускратити поштовање светоме мужу, кога ти толико обожаваш“, доврши Димитрије своје писамце. Аљошу оно баш није много охрабрило. — KPA.I ПРВјр ГЛЛВЕ —