Delo

ТАИДА (THAIS) — Анатол Франс — НАСТАВАК Допаде се осредње, пошто није имала довољчо искуства, а 'осим тога и зато, што гледаоци нису били подстрекнути на дивљење сталним хвалама и проношењем њенога гласа. Али после почетничког играња од неколико месеца, које ни мало није привукло пажњу, моћ њене лепоте плану на позорници с толиком снагом, да се усколеба сва варош. Цела Антиохија се гушила у позоришту. Царски чиновници и први грађани долазили су под утицајем јавног мњења. Носачи, чистачи и раденици пристанишни лишавалн су се лука и хлеба, да би платили своје место. Песници су састављали епиграме у њену част. Брадати философи грмели су против ње у купатилима и гимназијама; при пролазу њене носиљке, хришћански свештеници су окретали главу. Праг њене куће био је кићен цвећем и заливен крвљу. Добивала је од својих драгана злата, и то не бројено, већ на медимну мерено; и сва блага, која су штедљиви старци били нагомилали, притицала су као реке, под њеним ногама. Ето, зашто је њена душа била ведра. Радовала се у благом поносу народној наклоности и доброти богова и будући толико вољена, волела се и сама. Кад се за неколико година науживала дивљења и љубави Антиохијанаца, обузе је .жеља да опет види Александрију и да покаже своју славу вароши, у којој је, као дете, у беди и сраму, изгладнела и сува као скакавац, скитала по прашљивом путу. Златна варош је прими радосно и обасу је новим благом. Кад се појави у играма, то би сјајан успех. Дођоше јој небројени обожаваоци и љубазници. Примала их је равнодушно, пошто је почела губити наду да ће најзад опет наћи једног Лолија. Прими међу толиким другим и философа Никија, који ју је желео, ма да се био зарекао да ће живети без жеља. При свем