Delo

Т А И Д А 105 Затим, напрежући се да говори, рече: — Таи^о, ја живим у далеком свету и глас о твојој лепоти ме је**довео теби. Прича се да си најумешнија међу глумицама и најнеодољивија међу женама. Шта се говори о твом благу и твојим љубавима изгледа баснословно и подсећа на стару Родоиу.:-_ЈН1ју дивну историју знају на памет сви бродари нилски. Зато сам био обузет жељом да те познам, и сад видим да стварност надмашује твој глас. Хиљаду пута си ученија и лепша него што се то прича. И сад кад те видим, кажем себи: „Немогуће је приближити се њој, а не посрнути као пијан човек“. Те речи су биле претворне; али калуђер, обузет побожном ревношћу, изговарао их је с истинитим жаром. Међутим, Таида је посматрала без негодовања ово чудно створење од кога се била уплашила. Својим суровим и дивљим изгледом, као и мрачном ватром која је избијала из његових погледа, Пафнус ју је био зачудио. Била је радознала да сазна прилике и живот једног човека тако различитог од свих које је познавала. Она му одговори с благом подругљивошћу: — Изгледа да си хитар у дивљењу, странче. Пази се да те моји погледи не сажежу до костију. Чувај се да ме не заволиш! Пафнус јој рече: — Ја те волим, о Таидо! Волим те више него свој живот и себе самог. Због тебе оставио сам пустињу, за којом би требало жалити: због тебе су моје усне, посвећене мучењу, изговориле безбожне речи; због тебе видео сам што није требало да видим, слушао сам што ми је забрањено слушати; због тебе, моја душа се узнемирила, моје срце се отворило и мисли су извирале отуд, сличне живим изворима где се напајају голубице; због тебе, ишао сам и дан и ноћ преко песковитих земаља насељених ноћним страшилима и вампирима; због тебе, ставио сам своју голу ногу на гује и скорпије i Јест, волим те! Волим те, не по примеру ових људи који, потпуно распаљени телесном пожудом, долазе теби као прождрљиви вуци или разјарени бикови. Драга си им као дивокоза лаву. Њихове месождерске љубави те прождиру до душе, о жено! Што се тиче мене, волим те духом и истинито, волим те у Богу и за векове векова; што имам за те у својим грудима, назива се истинитим жаром и божанственим милосрђем. Обећавам ти ручкове међу свецима и небесна весеља. Срећа коју ти доносим неће никад престати; нечувена је; неисказана је и толика да би срећни на овом свету умрли одмах од днвљења, кад би могли само да назру сенку од тог.