Delo

Т А И Д А 107 радости: „Само сам се сада родила!“ Ко he учинити да почне извирати'из мог срца силојски извор, у коме ћеш наћи опет, купајући/fe, своју првооттну чистоту? Ко ће ме претворити у један Јордан, чији ће ти таласи, разливени преко тебе, дати вечни живот? Та-ида није била више љута. -т=- Овај човек, мислила је, говори о вечном животу и све што каже изгледа исписано на једној амајлији. Бесумње је то неки маг, па има тајних средстава противу старости и смрти. И реши се да му се пода. Зато, пре^варајући се да га се плаши, удали се неколико корака и, доспевши до дна пећине, седе на крај постеље, привуче вешто тунику на своје груди, за тим очекну непомична, нема, оборених капака. Дуге трепавице бацале су јој благу сенку на образе. Све њено држање изражавало је стидљивост; голе ноге су јој се клатиле немарно и она је личила на дете које размишља, седећи на обали какве реке. Али је Пафнус гледао њу, а није се кретао. Његова уздрхтала колена га нису носила више, језик му се сасушио изненада у устима; глава му је бучала страшно. На један мах му се поглед замрачи и виде пред собом још само неки густи облак. Помисли да се ставила Исусова рука на његове очи да му скрије ову жену. Умирен таком помоћи, оснажен, окрепљен, он рече, с озбиљношћу достојном једног пустињског старца: — Ако се подајеш мени, верујеш ли да ћеш се сакрити од Бога? Она заврте главом. ♦ — Бог! Ко га принуђава да увек гледа на пећину Нимфа? Нек се склони, ако га вређамо! Иу зашто бисмо га вређали? Како нас је он створио, не може бити ни љут ни изненађен што нас види какве нас је створио и што радимо по природи коју нам је он дао. Говори се и сувише много у име његово и придају му се врло често мисли, које он није никад имао. Ти сам, странче, знаш ли добро његов прави карактер? Ко си да ми говориш у његово име ? На ово питање, калуђер, откривајући своју позајмљену одећу, показа хаљину од кострети и рече: — Ја сам Пафнус, антинојски опат и долазим из свете пустиње. Рука која изведе Аврама из Калдеје и Лота из Содома издвојила ме је од света. Ја не постојим више за људе. Али твоја слика ми се указала у мом пешчаном Јерусалиму и познао сам да си била пуна покварености и да је у теби била смрт. И ево