Delo

108 Д Е Л 0 ме пред тобом, жено, као предједним гробом и вичемти: „Таидо, дижи ceu. На имена Пафнус, калуђер и опат, она побледе од страха. И ево ie наједанпут где се по земљи, растурене косе, склопљенх руку, плаћући и јечећи, вуче пред ноге светог човека: Не чини ми зла! Зашто си дошао? Шта хоћеш од мене? Не чини ми зла! Знам да се пустињски свеци гнушају жена које су, као ја, створене за допадање. Страх ме је да ме не мрзиш и да нећеш да ми нашкодиш. Па добро! не сумњам у гвоју моћ. Ну знај, Пафнусе, да ме не треба ни презирати ни мрзети. Нисам никад. као толики људи с којима се дружим, исмевала твоје дра* говољно сиромаштво. Зато ме ти са своје стране не криви за моје богатство. Лепа сам и вешта у игрању. Нисам имала више удела у бирању свог начина живота, него при одређивању своје природе. Била сам створена за оно што чиним. Рођена сам да очаравам људе. И ти сам си рекао малочас, да си ме волео. Не служи се својим знањем против мене. Не изговарај мађиске речи које би упропастиле моју лепоту или ме претвориле у кип од соли. Не страши ме! већ сам и сувише преплашена. Не гони ме у смрт! бојим се ње толико. Пафнус јој даце знак да устане и рече: Дете, умири се. Нећу бацити на те љагу и презрење. Долазим теби у име Оног који је, спустивши се поред кладенца, пио из земљаног суда Самарићанке и који је примио мирисаво уље од Марије, кад је вечерао у Симонову стану. Нисам без греха.да бих се могао бацити на тебе првим каменом. Често пута сам рђаво употребио обилне милости које је Бог излио на ме. Не љутња, већ сажаљење ме је довело овамо. Могао сам без лагања да те ословим речима љубави, пошто ме жар срца мога доводи теби. Горим од страсти милосрђа према ближњим и, кад би твоје очи, навикнуте на грубе телесне призоре, могле да виде ствари под њиховим таЈанственим изгледом, јавио бих ти се као огранак откинут с оног ватреног џбуна, који Господ показа на Гори старом Мојсију, да би га упознао са правом љубавл^у, која нас пали али не caroрева и која не оставља за собом никако углевље или ништавни пепео, »ећ сзе што дохвати засипа мирисом за вечита времена. Калуђере, верујем ти и не бојим се више ни од замке ни од чини с твоје стране. Слушала сам често да се говори о тебаидским усамљеницима. Дивно је, што су ми причали о животу Антонија и Павла. Твоје име ми није било непознато и рекли су