Delo

Т А И Д А 109' ми да си, ма да још млад, раван у врлини најстаријим пустињицима. Чим сам те видела, не знајућо ко си, осетила сам да ниси обичан*човек.* Реци ми, хоћеш ли моћи учинити за мене што нису могли' ни свештеници Изисини, ни Хермесови, ни Небесне Јуноне,. ни калдејски врачи, ни вавилонски маги? Калуђере, ако ме волиш,. можеш лш ме спречити да не умрем? "^"^кено, живеће онај који хоће да живи. Бежи од гнусних сласти, у којима умиреш за навек. Отргни демонима, који би ra страшно сагорели, то тело које је Бог начинио од пљувачке и оживотворио својим дахом. Истрошена од умора, оди да се освежиш на освећеним пустињским изворима; оди да пијеш на оним врелима скривеним у пустињи, која избијају силно до неба. Брижна душо, оди да стекнеш најзад што си желела! Срце жудно радости, оди да окусиш праве радости: сиротињу, одрицање, заборављање на самог себе, напуштање свег бића у наручју Бога.. Христова непријатељице а сутра његова миљеницо, оди њему. Оди! ти која си тражила и рећи ћеш: „Нашла сам љубав!“ Међутим је изгледало као, да Таида размишља о далеким. стварима. — Калуђере, упита она, ако се одречем својих уживања и покајем, је ли истина да ћу се родити опет на небу са својим здравим телом и у свој својој лепоти? Таидо, доносим ти вечни живот. Веруј ми, јер што објављујем, истина је. — А ко ми јемчи да је то истина? — Давид и пророци, Свето Писмо и чуда чији ћеш ти бити сведок. — Калуђере, хтела бих да ти верујем. Јер признајем ти да нисам нашла срећу на овом свету. Моја судба беше лепша него какве краљице, па при свем том живот ми је нанео много жалости и пуно горчина и ево ме неизмерно уморне. Све жене завиде мојој судбини а мени се дешава по кадшто да жудим за срећом једне безубе старице, која је, кад сам још мала била, продавала медене колаче под варошким вратима. Често сам долазила на помисао, да су само сироти људи добри, срећни, благословени, и да је велика сласт живети скромно и понизно. Калуђере, ти си покренуо таласе моје душе и учинио да изиђе на псвршину што је почивало на дну. Коме веровати, авај! И шта постати и шта је живот? Док је говорила тако, Пафнус се преобразио; божанствена радост се излила на његово лице: