Delo

■СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 115 ;карактер }\ колике способности. Али у социологији, раса ма у ком смцслу узета, не објашњава готово ништа. Нас се овде тиче оно шч*У је у друштву опште, што је манифестовано ван појединаца и њихових особина, а не што је овом или оном народу специално., И зато поред свих разлика у расама, социологија нам noteaa/je да сва друштва имају масу истих институција и фаза развитка. У свима расама (културним) постоји породица, локална заједница, држава, религија, морал, право, уметност, ратови, борбе класа, солидарност, социални проблем, болови и немири, преврати и нова зидања итд. итд. Ни закон борбе за опстанак не може се примити у соци'ологији у оном облику и обиму које тражи ова социолошка група. Што се облика тиче, он се мења чим се борба за опстанак пренела на друштво. Борба се не води више између разних врста но између чланова исте врсте; не само између индивидуа но и између група; не за одржање голог живота (јер ко изгуби не мора да мре, јер циљ борбе није смрт но задовољење својих потреба) него за бољи живот, боље место, власт. Све ове борбе циљају на боље ирилагођавање човека спољнем свету. Али селекција не води овде победи и одржању способнијих и борба за опстанак не носи собом само прогрес. У друштву се не боре сви под једнаким условима и зато најнижи типови ако су у повољним условима побеђују далеко способније. — У обиму пак овај закон нема ни близу онако широке границе које му антропосоциологија даје. Борба за опстанак јесте врло важан процесус социалне еволуције; али не и само он. Ако у социалном животу постоји борба, постоји и солидарност; један факат још од већег социалног значаја. Ну осим свега тога, закон борбе за опстанак, ни у биолошком ни у социолошком смислу, нема оне важности која му се даје. Он је само процесус еволуције, али нити њезин покретач нити регулатор; и, безброј манифестација и појава социалног живота не само да немају основа у борби но њоме никада не би могле бити ни објашњене. В) Географска социологија1. Ово је обновљен рудиментарни облик социалног материјализма; ова географска социологија. По њој је спољни, физички свет једини узрок социалног 1 Demolins, les grandes routes des peuples 1904; les fran^ais modernes. Ratzel, Politische Geographie, oder Geographie der Staaten, us. v. 1903 (Ii изд.) Der Staat und sein Boden 1876, le sol, la societe, l’etat; Der Ursprung und die Wanderungen der Vdlker 1899; Tourvilles, l’origine des grands peuples 1907.