Delo

116 Д Е Л О развића. Географија је дакле основни фактор конституисањаљудског друштва. Раса, основ претходне социологија, овде је само предукт географске средине. Променом праваца које су, народи чинили у својој сеоби, мења се производња, начин рада, сав социални тип. То је у осталом сасвим природна ствар. Човечанство је део земље. Следствено, човек може само у односука земљишгу бити студиран и схваћен, јер би чланови друштва били аутономне, самосталне јединице без везе, кад не би земљнштем били везани. Социалне везе које одговарају земљишту двојаке су: а) физичке, јер земљиште доводи индивидуе у заједницу; отуд тенденција да се у земљишту нађе основ политичке организације. б) духовне, тј. заједница потреба, интереса, идеала који су зависни од материјалног живота заједнице. Према томе је територија одлучни фактор, основ на ко*ме почивају државе; она је — и ако непокретна — главни мотор прогреса. И тако од тога, каква је географска средина коју настањује један народ, шта на њој успева, какве животиње живе, у каквим је климатским погодбама и какве су врсте саобраћајна средства зависи занимање, начин исхране и живота, производња, природа односа и цела социална и политичка организација. Несумњиво је да и спољни, физички свет игра велику улогу у развитку човечанства, несумњиво је исто тако да су и материјалне околносги овог реда дале много за стварање социалне зграде, али је ова социогеографија ипак далеко од тога да послужи за основу социологији. Само неколико општих примедаба:1) По овој социологији физички услови утичу на људе и расе; са њиховом променом и ови се мењају. Међутим, искуство пружа масу примера који побијају ово правило. Сви европски, културни исељеници, који живе под истим географским погодбама са некултурним племенима, остају европејци, нити ће постати слични урођеницима ма колико година живели с њима. У истој физичкој средини налазе се различити психички и социални типови и обрнуто: у различитим срединама слични типови. 2) Ова социологија важи у главном за прве, најниже ступњеве развића, али у једном развијенијем и диференциранијем друштву она не објашњава готово ништа. Лер примитивни народи много више зависе од месних погодаба но народи на вишем ступњу. Код ових последњих су психички и социални утицаји тако јаки да превазилазе сваки нриродни утицај. 3) Ова социологија не обраћа иажњу на то да социални живот модификује средину, да постоје