Delo

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 117 /друштвене реакције на спољни свет, да човек природу савлађује ■и њезина« дејства мења. Човек дакле, не подлежи само географској средини, «н је мфке и мењати и утицати на њу. 4) Социогеогрдфија полази од претпоставке да је друштво скуп самосталних ЈЈћдивидуа везаних само територијом; међутим социални феномени,/£ложени и изукрштани, имају много компликовакије узрогЛгРГ^дејства. У опште, ова социологија види само једну страну социолошког проблема, али остаје апсолутно немоћна да објасни социални живот, сложеност и финоћу његових појава, многобројне и моћне утицаје разних врста; речју, сав културни живот у свима његовим манифестацијама и облицима. II Од свију социолошких праваца који социологију заснивају па аналогији, најраспрострањенији је биолошки. О тој социологији, заснованој на биолошкој основици, овде је реч1. Друштво је организам, али виши. И друштво као остали организми има: своје развиће, диференцирање органа, подмлађивање, смрт. Социално тело је веза органских, анорганских и духовних ствари, физичких и психичких кретања чији се корелати налазе већ у предсоциалном свету материје и снаге. Супстанција социалног тела састоји се из два елемента: лица и добара. Социално добро је компактније и духовније но обична органска супстанција. Елементи за подмлађивање су људи који се ради тога удружују у породице. Нервном систему код органских тела одговарају саобраћајна средства (путови, железнице) и институције (поште, телеграфи, штампа и др.) које, као и тамо, теже једном центру импулса и власти. У социалном организму продукција је кретање мишића; духовни рад институција пак, психофизичко кретање. Органи друштва постоје и развијају се као и органи тела, само су обдарени свешћу. Функције друштвене су: социална промена материје, регенерација и одржање личног елемента друштва, живот и одржање заједнице и државе, интелектуални, емоционални и вољни процеси. Од ова три крака социалне све1 Schaffle, Abriss der Sociologie 1906; LiLienfeld, Gedanken iiber die Sociahvissenschat't der Zukunft 1881; la pathologie sociale 1896; Bordier, la vie des societes 1887; Schmall und Vincent, An introducticm to the Study of societv 1894; Small, General Sociology 1905; \Yorms, Organisme et societe; philosophie des sciences sociales 1911; Nowico\v, la conscience et volonte sociale 1899. Другом пак страном своје социологије он се приближује групи која базира на борб!i за опстанак. (Les luttes entre societes humaius 1893).