Delo

118 Д Е Л 0 сти разум влада у механизму удруживања н интелектуалној upoдукцији индивидуа; осеНање је од великог значаја за социалну радљивост, јер оно (као страст) даје импулса; воља добива израза у одлукама, праву, моралу. Али све социалне радње не стављају у покрет социалну свест. Обичај је на пр. једнообразно понављање извесних радњи које се одржавају законом пренашања. Друштво се и развија по истим законима као остали организми. Његове фазе су: фаза исхрањивања, фаза проналазака, психичка и, најзад, интелектуално научна фаза. Исто тако и форме социалног тела подлежу закону развића. Социални организам није у стању избећи ни патолошка стања, моменте болести, као год ни биолошки организам. Тако постоје болести у привредној области (кад нису правилно распоређени производња. потрошња и подела добара); болести у сбласти правној (кад право не одговара социалном типу); болести у политичкој области. (Управа одговара централном систему код организама). Најзад, друштвени организам има то заједничко са биолошким, што оба подлеже и смрти; и ако организми обе врсте могу преживети смрт својих чланова. Као што су и сами представници ове социологиЈе увидели, и сувише је далеко од потпуне аналогије између друштва и организма1. И кад се допусти да је друштво неки организам, оно није организам конкретан и симетричан, но дискретан и без симетрије. Друштво нема никакве одређене спољне форме; оно није никаква чврста и стабилна маса; оно се састоји из покретљивих свесних елемената а само и нема свести (или је има у мањој мери). Организам умире кад му се извесни делови одузму (напр. глава, срце), друштво преживљује смрт ма каквог свог дела. Промене у развитку социалног тела су оштрије и јаче; хетерогенитет функција већи и социалне форме су лабавије и неограниченије у своме развитку. Излишно би било набрајати и остале разлике а има их још много и великих. Јер је овај правац социологије најмање озбиљан и научан. Упоређење није никакво објашњење и ова социологија ништа није објаснила и ништа није на могла објаснити пошто су социални закони сложенији од биолошких и пошто се сложеније не може простијим 1 Спенсер, којн је и сам дао знатног места биолошкој аналогији у својим соииолошким списима, исцрпео је, у главном, све сличности и разлике, између друштва и организама. Готово ништа више нису могли у корисг ове аналогије долати представници органске теорије.