Delo

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 119 обЈаснити. Органска теорија са својим аналогијама само би могла доказћти немогућност социологије као науке а никада оправдати њеф научност и с-амосталност од сваке друге дисциплине. Али ипак ова социологија има једну озбиљну и корисну страну. Она је њагласила и јасно истакла узајамност социалног и индивидуал^ој^Сдруштвену солидарност, тесне везе и узајамне утицаје који постоје у друштву. И том страном она је ушла у заједницу са социологијама најчувенијих праваца. III Са идеалистичко-психолошком социологијом прелазимо на модерније и озбиљније правце у социолошким теоријама. Постоје у главном два правца ове социологије: индивидуалнопсихолошка и колективно-психолошка. А) Индивидуално-психолошка социологија. Представници ове социологије су Конт1, Литре'2, Lagresille3, Вард4, Лакомб5, Лестрад6, Макензи7, Штајн8, Тард9, Бурдо10, Мазел11, 1 Cours de philosophie positive; opuscules de philos. sociale; Systeine de politique positive. Сквилаче ставља Конта у ову групу зато што је његова зграда великим делом сазидана на психологији. Међутим Конт је преставник и основалац позитивне социологије. На том позитивистичком пољу он је створио читав иокрет и изазвао читаву плејаду социолошких списа, студија о позитивизму и Контизму, дискусија и последника. (Види о тоие: Fouillee, le mouvement positiviste) Данас његов позитивизам није остао у чистом стању. Из њега су поникле две нове струје, два правца неопозитивизма: хиперпозитивизам са De Roberty на челу, и позитивизам пречишћен критицизмом који је нашао одјека нарочито у Немачкој и Италији. 2 Fragments de philos. posit. et de sociolog. conteinporaine; la science au point de vue philosoph. Литре je највише писао o Конту, кога je у осгалом великим делом усвојио и популаризирао, а великим делом допунио и прокритиковао. 3 Vues contemporaines de sociologie et de morale sociale 1899. 4 Pure Sociology (и на немачком), 1907; Applied Sociology 1907; Dynamic Sociology Али код Варда има пуно елемената и сволуцион. и механист. (Спенсер) и позитивне социологије (Конт), само је он то на други начин схватио; нарочито статику и дина.мику 5 De Г histoire consideree сошше science 1894 0 Elements de sociologie 1896. 7 Introduction to social Philosophy 1895. s Wesen und Aufgabe der Sociologie, 1908; Die sociale Frage im Lichte der Philosophie, 1897. 9 Les lois de Г imitation; la logique sociale; Г opposition universelle; извод из сва та три дела у: les lois sociales. 10 Le probleme de la vie, 1901. 11 La sinergie sociale, 1896.