Delo

120 Д Е Л 0 Карле1, Ксенопол- и др. По њима социологија мора поћи од човека као основне ћелије друштва, као правог фактора историје, као јединог реалнш бића у социалном животу. Друштво се састоји из људских индивидуа које непрестано развијају своје способности и постоји као однос између индивидуа и спољнег света. Као целина друштво представља једну заједничку личност, али је ова само рефлекс индивидуалних личности које са својим способностима једине у друштву постоје. И мотор целе социалне еволуције треба тражити у човечијој жељи тј. активној тежњи за бољим животом. Ту је узрок рашћењу популације, усавршавању оруђа, подели рада, прогреса и светлости. А по Варду цела култура и није ништа друго до продукт трију великих снага: снага желуца, бедара и главе. Јер осећај који изазива напрезање је покретна полуга свију радњи и права ссциална снага. Снага гони сваки организам на постизавање циљева; крајни циљ је срећа у опште. Социални напредак је сума људских срећа, циљ, који се постизава на крају крајева пнтелектуалним снагама. И социологија има више да се бави идејама, интересима и страстима индивидуа-друштвених ћелија, но органима и структуром њиховом. Друштво само тада постоји, кад нагони, мисли, идеје иду од једне главе до друге посредством говора — елементарног друштвеног факта — и затим писања, штампе. То је социални напредак тј. усавршавање друштва путем усавршавања људи. Шта значи све то? Значи да је човек, његово психолошко биће основа друштвеног живота, основни социални факат. У психологији, али не intra - но inter - церебралној, оној која изучава свесни однос између неколико индивидуа а не унутрашње односе импресија и слика у једној индивидуи — у тој психологији треба тражити елементарне социалне факте. Способност појединаца да осећају мисле, хоће, да средством интелекта, који има свој основ у асоцијацији идеја, одржавају односе, да у тим односима утичу једни на друге, и после те утицаје чувају, преносе, комбинују и тиме се заједно уздижу — та способност јесте од фундаменталног -шачаја за друшгвени живот. Друштво је гнездо живих идеја и цела историја, то је слика духовног развитка (Контизам). Те идеје су основ социалног процесуса а његов мотор људска особина имитације (Тард). .Јер онај напред поменути однос између индивидуа гоноси пренос оног унутрашњег, менталног, идејног, са једног под1 Satrgi di filosofia sociale, 1875. I.es principcs fondamentaux dc Г histoire, 1908 (П изд,).