Delo

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 121 мета на други без икаквог губитка и смањиваља по преносиоца. Сва социална група је заједница бића која се узајамно имитују или се и б^ез имитације сличавају. И један социални тип стварају потребе' и идеје које под истим утисцима постају хиљадугодишњом акумулздијом проналазака и развитака. Проналазак је укрштање зракова ршитације у једноме мозгу или једног зрака имитације са h^bRm осећањем потребе односно интензивним чулним опажањем. Историја се састоји у стремљењу — кроз имитацијом непреносиме и тренутно корисне — ка неограниченом кругу имитацијом преношљивих и корисних. проналазака. И може се рећи да социални развитак постоји онда, кад се проналазак прошири без сметњи на путу имитовања. Али правилно схватање проналазака није могуће без обраћања на велике људе, геније. У опште проналасци и њихова социална дејства имају три стадијума: 1) имитација, (улазак идеје у главу), 2) опозиција (борба старих елемената са новим), 3) победа и адапција која добива места прво у хетерогености затим у хомогености свести. И тако се друштво храни и одржава струјањем путем имитације раширених идеја. Ова врста психолошке социологије посматра дакле друштво као индивидуално-психолошки факт. Човек са својим психолошким својствима, идеје, велики људи — то су три постулата ове социологије. И ако су представници ове групе дали драгоцених података за социолошка истраживања и ако је њихово схватање донело доста тачних опажања, ипак ни они нису били у стању учинити социологију самосталном науком. Ограничавамо се само на неколико општих примедадба. Ова група социолога заборавља: 1) да је човек и друштвено биће и да је његово психолошко толико одређено друштвеним животом, да није могућно разлучити индивидуално-психолошко од социалног деловања, 2) да, дакле, постоји узајамно дејство између индивидуе и друштва, 3) и да следствено има и колективних снага (које крећу и одређују друштвени развитак) а не само индивидуалних, 4 има чисто друштвених закона који се никада не могу свести на индизидуално-психолошке факте, 5) са методолошког гледишта неоправдано је, да би се добила слика друштва, студирати човека који је једини одређен део његов, у место друштва као агрегата људских бића и 6) најзад, не може социологија базирати на психологији, па ма ова била и inter- церебрална, јер она, као самостална наука, не може зависити ни од једне науке у опште. Она има свој сопствени домен и своје сопствене