Delo

122 Д Е Л О факте ко)и стоје пред њом као објективисане ствари (социалног реда, разуме се) ван индивидуалног и психолошког1. Б) Колектив (Včlker-социјал-)психолошка социологија. Представници ове групе не иду сви истим правцем; заједничко им је само то да није индивидуална психологија на којој треба базирати социологију. Иначе, једни инсистирају на социалној психологији у ужем смислу- други на специалној психологији колективној3 а трећи иду до стварања једне нове Včlkerпсихологије4. Први правац је најозбиљнији. Нису човек, његова душа, свест и идеје основи друштва, но његови продукти. Социални човек постаје после друштва а не пре њега (као биолошки). Основно је социални психизам, она заједница духова, оно духовно изједначавање које доноси продужени саобраћај. Она заједница свести, осећаја, сазнања, традиција (породичних, класних, националних) — то је основни фактор и покретачки и стваралачки. Људска индивидуалност, свест, разум, душа — све је то производ те заједнице, друштвених психичких фактора; према томе психологија није основ социологији но њен резултат тј. резултат социјалитета. Друга два правца су мање озбиљна. По једном од њих дух заједнице је аналог индивидуалном духу (колективна психологија), по другом, то је једна нарочита особеног рода душа (Volkerpsychologie). а) Најпотпуније је колективну психологију довео у систем Rossi. По њему ћемо је, у главном, изложиги. Јавномишљење мора за свој изражај и ширење имати нов орган и тај орган је колективна душа. Душа масе постоји и рађа се као и индивидуална 1 Што re тиче великмх људи о томе због краткоће простора не можемо говорити. Ми смо о томе изнели наше гледиште у јануарској свесци овог часописа (Толстој. соц. фил.). - l/.oulet, ta cit<; modeme 1901; Dc Roberty, le soeiologie 1893; Ie psyliisme social 1897; Sociologie de I’action 1909; Giddings, Principlcs ot Sociologv (на немачком); The Elements of Sociologv 1899; Fairbanks,, An .Introduction to Sociology; Bald\vin, social und ethical interpretation in mental development 1897; a једннм делом и Тенис, Симел, Варт, Фује, Масарик, Ајслер; али снага и важност, нарочито Симела и Тениса није у овоме делу доктрине. '• Stratico, la psicologia colletiva 1905; Le Bon, lois psychol. de 1’ evoltition des peuples 1910; психологија гомила. Sighele, la foule criminelle 1901, Rossj, psychologia collettiva 1900. ‘ Lazarus, Das Lebcn der Seele 1883; Wundt, grundziige einer Volkerpsvchologie 1912; Lotze, Steinthal и др.