Delo

136 Д Е Л О према тим питањима и више се интересује привредним питањима, која су за њега много важнија. Књига г. Сосновског поред свих својих одлика, није потпуно успела. Писац је бесумње имао добру вољу да буде објективан, али његово потцењивање националних питања и затварање очију пред толиким многобројним појавама сузбијања словенског елемента у Аустрији, учинили су да му студија изгуби много од своје вредности. Г. Сосновски нема поред тога никаквих ширих логледа на развитак и будућност аустриске монархије. Уместо да гледа унапред, он гледа уназад, у Метерниха и његово време. Као информативно срество његово ће дело бити чигано, са многим резервама наравно; са гледишта унутарње вредности, као прилог за решење комплекса питања из области унутарње и спољне политике у Аустрији, оно има врло низак ранг. Другу свеску, која је пре неки дан изашла из штампе и која изгледа боље уређена, приказаћемо у једном од идућих бројева. Dr. Л. Марковић. Ернест Хекел, Тајне света (популарне студије о монистичној философији. Превео Рад. Михаиловић. Београд 1912 г., стр. 243). Најзад је ова књига преведена и на српски језик; двадесет четврти језик на коме је угледала света. Хекел, који је у своје време јако био у моди и који то данас ни мало није, остаје увек једна интересангна личиост у историји културе. И ова његова књига, последња између многих које је издао, представља >право извод и крајњи закључак свега његовог дуготрајног делања. У простом и широј публици приступачном облику, ту је изнесена у главним цртама, цела његова монистична философија. Књига садржи четири дела: човек, душа, свет, бог. А ова четири главна објекта изложио je у 20 глава. Основна црта његове натурфилософије је монизам, тј. једин-ство у природи. У целом космосу постоји јединство и закона и појава. Не постоје две различите супстанције: материјални свет и нематеријални, духовни (бог), но су и бог и природа, материја и дух једно и исто биће (IV део). То је супстанција са две стране свога бића: материја (бескрајно распрострта супстанција) и енергија (дух који мисли); обоје су нераздвојни атрибути једне суп-