Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 137 станције; и обоје су непромењиви и неразориви, константни. Они дакле подлеже једном основном закону супстанције (закон одржања матедоје и енергије). Ова супстанција испуњава цео бесконачни простор и налази се у вечитом кретању које траје непрекидно с периодичним променама постајања и нестајања. Закон супстанције пак свуда показује механичке узроке, везује се са опц*тЕ«*'законом каузалитета; и, важио је, важи и важиће у целој васиони (111 део). Он, следствено, важи и на земљи која је само делић васионе, за цео органски свет па и за човека, који је само пролазно стање развића вечне супстанције, индивидуална форма појава материје и енергије. Према томе сав органски свет па и човек подлеже закону вечитог развића. Тим развићем и човек је постао из других животиња са којима и данас има исти анатомски састав (I део). И све животне радње свију без разлике организама почивају на сталној промени снаге и енергије; промени потенцијалне у живу (актуелну) енергију и обрнуто. Овај највиши закон супстанције влада и најсавршенијим радњама нервног система, дакле и душевним животом (II део). Прематоме, законом супстанције решавају се све велике тајне света: материја и снага, живот и смрт, постанак и бог, душа, мисао и свест. Нема никаквог духовног света, нема других закона сем механичких, нема душе људске као неке супстанције и следствено са метафизичким догмама пада и свака психологија која није само грана природне науке, одељак философије. Ова Хекелова књига, као и сав његов монистички покрет, изазвала је бурне дискусије. Али ма какве биле, ове дискусије нису могле изменити већ сталожени суд који су о њему дали научници и философи; а тај суд, мора се рећи, није добар. Хекел, који је дао великих радова, који је, као већи Дарвинист и од самог Дарвина, много допринео ширењу позитивизма и уклањању извесних метафизичких заблуда, остаје истина велики човек и користан научни радник. Али његово дело има и доста и знатних махна. На овом малом простору, ми ћемо се задовољити трима општим примедбама; 1) Хекел сматра да су његовим монизмом решене све тајне света (сем супстанције), које толико муче људске умове. А он је у ствари свим својим монизмом успео да дође таман дотле, одакле треба поћи кад је реч о тајнама света. И после његових „решења“ остају велика питања: шта је материја? снага? кре-